Najnovije vesti

ŽIVOT U SRBIJI I DALJE NA CRTU: Evo šta sve kupujemo na veresiju kako bismo preživeli
Foto: Thinkstock

NEMAMO DRUGOG IZBORA

ŽIVOT U SRBIJI I DALJE NA CRTU: Evo šta sve kupujemo na veresiju kako bismo preživeli

Društvo

Plaćanje na "veresihu" i dalje je rasprostranjen širom Srbije. Ovaj način kupovine "na reč", iako nedozvoljen, nije uspela da potisne ni pojava fiskalnih kasa.

Građani čija je ekonomska situacija loša, kažu da prosto nemaju drugog izbora. Ovakva vrsta poverenja, moguća je uglavnom u malim marketima gde se kupci i prodavci poznaju, kao i u manjim mestima.

U jednom beogradskom marketu su objasnili da ne postoji određena starosna populacija koja kupuje na ovaj način, niti određena roba.

"Ljudi uzimaju od hleba i mleka, do pelena, kašica za bebe, i sredstva za kućnu higijenu. Kako da kažem "ne" majci sa detetom kojoj kasni plata, a trebaju joj pelene", sležući ramenima kaže vlasnica.

Ona još dodaje da ovako mogu da kupuju samo dobro poznate komšije.

"Stariji ljudi uglavnom plaćaju kad stigne penzija, u kešu. Jedino što ne mogu da im dam su cigarete i dopune za telefon i busplus" , kaže V. M.

foto: Profimedia

U Vojvodini na veresiju može samo u selima

Kupovine "na veresiju" u vojvođanskim mestima ima i dalje, ali mahom u najmanjim prodavnicama, a najrasprostranjenija je u selima gde se ljudi dobro poznaju.

Mnogi vlasnici trgovinskih radnji u Subotici uveli su zabranu kupovine na crtu zbog neisplaćenih dugova. Međutim, većina njih i pored čvrste odluke da neće davati robu na veresiju to na kraju ipak učini jer, kako kažu, "razumeju tešku finansijsku situaciju svojih sugrađana".

"Iako ne dozvoljamo kupovinu na crtu, imamo nekoliko mušterija od poverenja koji su privilegovani kada je veresija u pitanju. Komšije preduzetnici često robu plate tek na kraju radnog vremena i nekoliko starijih građana može da uzme cigarete, novine, vodu ili sok ili bilo šta drugo, pa nam plate sutradan ili za nekoliko dana", kažu u jednom marketu.

Kako dodaju ima i onih kojih celog meseca kupuju "na crtu".

"Imamo penzionerku koja ceo mesec kupuje namirnice na crtu, od hleba do povrća, ali i cigarete, ali kada dobije penziju uvek isplati dug koji je oko 10.000 dinara", kažu zaposleni.

Kupovina "na crtu" u srednjem Banatu zadržala se samo u manjim prodajnim objektima, uglavnom po selima, jer je malih radnji u gradu zaista malo preostalo, ugušili su ih veliki trgovinski lanci.

Upravo to i jeste jedan od razloga zbog kog ljudi u male prodavnice i odlaze.

foto: Dado Đilas

U njima se ovakva kupovina "računa" kao kupovina na odloženo plaćanje.

"Oni koji kupuju kod nas na odloženo upisuju se u knjigu koja se posebno vodi. Tamo se upisuje datum kupovine i iznos računa i onda to kupac potpisuje, da ne bi kasnije, kod obračuna, bilo neke zabune", kaže žena, zaposlena u seoskoj prodavnici u blizini Zrenjanina.

Ona dodaje da se u njenoj prodavnici "na crtu" pazari gotovo sve, od hleba i mleka, do praška za veš i ostalih potrepština za domaćinstvo.

"Naravno, na crtu nema cigareta, za to već mora odmah keš. Ne može ni dopuna za mobilni i slično", dodaje ona.

Primorani da prodaju na veresiju

U Ivanjici prodavci kažu da robu ne žele da prodaju na taj način, ali da ih prosto loša ekonomska situacija primorava na to.

Iako je, svedoče vlasnici, sve teže naplatiti dugovanja, pored velikih trgovinskih lanaca, mali ne mogu da opstanu ukoliko mušterijama ne izlaze u susret.

"Mušteriju morate nekako da zadržite, pa zbog toga i činimo razne ustupke, kao što je uzimanje robe "na crtu". Kod nas narod na veresiju izgleda uzima sve osim lekova", kaže prodavačica K.T. iz Ivanjice.

Ona dodaje da sva dugovanja mušterija zapisuje u jednu svesku.

"Tu je sve, od pršute do čačkalice", kaže K.T.

foto: Zorana Jevtić

U Nišu može i na veresiju, ali postoji limit

U pojedinim niškim marketima kažu da su sveske za veresiju pune, ali da one služe samo za one kupce koji redovno izmiruju dugovanja.

Prodavačica J. P. kaže da se zadužuju uglavnom porodični ljudi, ali i penzioneri.

"Moramo da budemo ljudi, to su naše komšije koje uredno plaćaju svoja dugovanja. Dođe baka i kaže, da li može do penzije da uzme prašak za pranje veša, deterdžent za sudove, poneki jeftini kolač, so, šećer, ulje. Naravno da može, napravi račun do 2.000 dinara, kad primi penziju plati i tako u krug. Ima i onih koji uzimaju hleb na veresiju. Tu su i porodice, čokolade za decu, voće, sokovi, kašice za bebe, pelene, oni naprave malo veći račun, ali i plate kasnije", priča J.P.

Iako je samo mali broj prodavnica u ovom kraju koji dozvoljavaju "zapisivanje", ipak ih ima, a neki od njih su podigli limit do 5.000 dinara.

"Pa morali smo i mi da podvučemo crtu i stavimo neki limit. Ne može više od 5.000 po čoveku", objašnjava ona.

foto: Profimedia

U Smederevu teško naći prodavnicu koja daje "na recku"

U Smederevu, ispostavilo se, nije bilo lako pronaći radnju koja daje robu "na recku". Ne zato što ih nema, ili što su Smederevci dobrostojeći pa im to ne treba, već zato što prodavci to kriju.

U naselju Carina postoji prodavnica u centru u kojoj je moguće kupiti "na recku", ali vlasnik ove radnje nije želeo da priča za medije.

Međutim, komšije kažu da je moguće kupiti "na recku", ali samo ako ste penzioner.

"Ranije su davali svima, ali sada samo penzionerima na datum. Prestali su da daju ostalima, valjda su imali problema. Nemaju ljudi novca da vrate dug, pa onda izbegavaju i da prođu ovuda, a kamoli da uđu u radnju", objašnjava jedna starija žena.

(Kurir.rs/Blic, Ekipa Blica, Foto: Thinkstock, Profimedia, Dado Đilas, Zorana Jevtić)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...