Činjenica je da je Josip Broz bio tražena roba za života, da je to ostao i nakon smrti i da sa vremenom stvari povezane sa njim na tržištu dobijaju na vrednosti.
Posedovati poveću zbirku najtiražnijih magazina iz 20. veka sa njim na naslovnoj strani, a bilo ih je ne baš malo, danas znači imati mali kapital. Na I-beju se nudi sasvim pristojan broj primeraka.
Američki magazin "Lajf" je Tita na naslovnicu stavio mnogo puta, tako i 13. septembra 1948. Taj broj danas se na prodaje za 8,76 dolara. Mnogo bolje će zaraditi onaj ko prodaje primerak istog nedeljnika od 12. septembra 1949. koji se prodaje po 21,99 dolara. Isti broj može se nabaviti i od drugog prodavca nešto skuplje, verovatno je u pitanju očuvanost novina, 27,57 dolara.
Isti nedeljnik je često koristio Tita za podizanje tiraž, pa ga je 21. aprila 1952. opet smestio na naslovnicu, ovaj put s pričom o "čovjeku koji se suprotstavio Staljinu" sa insajderskim izveštajima iz Titovog okruženja.
Još 9. oktobra 1944. Titu je ovaj nedeljnik posvetio celu naslovnicu, još u vreme kad su Saveznici tek širili svoj prostor delovanja nakon iskrcavanja u Normandiji. Naslov: "On stoji na raskrsnici dva carstva", što svedoči da su se već tada ozbiljno počele da oblikuju pozicije velesila, sila i satelita u Hladnom ratu, pri čemu je tad još uvek partizanski vođa, bar kako tvrde Amerikanci, imao jasnu ideju kako namerava da se nositi sa hladnoratovskom podelom sveta. Cena koja je objavljena uz taj broj je samo 3,75 dolara. Iz nekog razloga, taj isti broj Tajma, samo pacifičko izdanje, prodaje se čak za 12 dolara.
Imati Tajm od 6. juna 1955. čini se da je pun pogodak. Barem sudeći prema oglasu s I-beja. Broj sa naslovnicom na kojoj je Titov portret ispred grba Jugoslavije na kućnu adresu je tih dana primio izvesni Herbert Braun iz North Beja u Ontariju, očigledno pretplatnik, kako se vidi iz nalepnice sa adresom preko primjerka novina. Danas je taj primrak vredan 89,99 dolara. Poštarina uvek ide preko oglašene cene.
Nešto jeftiniji, 46,99 dolara, jeste broj Tajma od 16. septembra 1946. sa Titovom slikom sa naslovom: "Fanatizam ne poznaje granice." Jesu li imali tada na umu ratni fanatizam protiv okupatora ili ideološki nakon rata protiv nacionalističkih neprijatelja, možda Staljina, nije jasno. Fascinacija Titom, bilo pozitivna ili negativna, bila je na Zapadu svuda prisutna.
Njuzvik ga je objavio kod sebe 2. sptembra 1946., najavljujući glavnu temu rečenicom: "Mir pod koju cenu?" Ta novina danas kod jednog prodavca vredi 25,05 dolara, a kod drugog pak samo 10,64 dolara. Njuzvik ga se setio i 17. oktobra 1966., kao "radikalnog komuniste", a taj broj se sada prodaje e za 19,29 evra na jednom i za 11,14 evra na drugom mestu.
Tita nude na sve strane, nekad čak ne ni kao glavnu temu, nego kao sporednog lika na ilustracijama svetske hladnoratovske pozornice. Jugoslovenski maršal verojatno je umirao od smeha kad je u ruke dobio broj Tajma od 3. oktobra 1960. Strip crtač tada je nacrtao malog, bradatog Kastra kako sav srećan trčkara ispred grupe huligana, nekakve gradske bande koja treba da reši nekakav Kastrov problem.
Lako je prepoznati da je riječ o Nikiti Hruščovu koji predvodi šefove državnika iz zemalja istočnog bloka, svi redom u frajerskim kožnim jaknama sa oznakama bande "Istsajd Rokets". Tito je pak pritom frajerski naslonjen na ogradu sa strane, odeven u mantil i sa cigaretom u ustima, samo ih posmatra kako prolaze i ne pada mu na kraj pameti da se mešati se u skoru uličnu tučnjavu.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: ebay printscren
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Ko je zapravo bio Tito?
