BEOGRAD - Deceniju i po posle napada na Svetski trgovački centar u Njujorku, Sjedinjene Države, mogu da se ponose s činjenicom da su gotovo neutralisali terorizam na svojoj teritoriji, kada je reč o napadačima vođenim radikalnim islamom! Istina, Amerikanci su ginuli od strane svojim sugrađana, umno poremećenih osobama ili sektašima, međutim napadi džihadista svedeni su samo na pokušaje ili sporadične pucnjave.
Svedoci smo, poslednjih meseci, da su napadi sve učestaliji, dok pojedinačni teroristički akti neretko odnose desetine žrtava.
Dok vlasti SAD uspešno uspevaju da preduprede terorističke napade, s druge strane žarište smrti, zapaljeno rukom džihadista potpuno se preselilo u gradove Evropske unije. Pitanje koje se često postavlja među građanima Evrope nije bez razloga. Iako SAD predvode zapadnu koaliciju koja bombama zasipa Islamsku državu, Evropa je ta koja trpi štetu, poslednjih godina.
Da bi se na ovo pitanje odgovorilo tako da ga prosečan stanovnik Evrope razume bez lutanja kroz njemu dosadne statistike i citaranje i upoređivanje nacionalnih strategija bezbednosti dovoljno je nekoliko reči. Promena pravila, novac i jedinstvo, objašnjava Ilija Životić, ekspert za bezbednost.
- Sve do napada 11. septembra SAD su sebe predstavljale kao najotvoreniju zemlju, državu u kojoj su svi dobrodošli, imaju jednaka prava i šanse na uspeh. Postojala je priča o američkom snu. Ljudska prava su bila broj jedan u zvaničnoj politici svih administracija SAD. Mnoge ratove su vodili pozivajući se na ovo. Čak je i suverena Jugoslavija, osnivač UN bombardovana zbog navodnog ugrožavanja ljudskih prava. A onda se u trenutku sve promenilo. Broj jedan u Američkoj politici više nisu ljudska prava i slobode nego borba protiv terorizma - napominje Životić.
Podvlači da, u Evropskoj uniji to nije slučaj.
Prekomerna upotreba sile
- U Evropi su ljudska prava i dalje broj jedan. Većina u EU veruje u proces deradikalizacije. U Americi veruju u moć preventivnih udara dronovima na vođe terorističkih grupa. Velika Britanija nije smela proterati najradikalnijeg imama u njegovu rodnu zemlju jer je sud za ljudska prava u Strazburu presudio da je tamo kaznena politika za širenje mržnje strožija nego na Britanskom ostrvu pa bi bio ugrožen ?! Amerikanci i dalje maksimalno poštuju ljudska prava na svojoj teritoriji, oni u svim službama bezbednosti imaju odeljenja koja se bave slučajevima prekomerne sile, praćenja i slično. Ali kada se ispostavi da je sumnja opravdana svi se povlače i ..Ništa.Kao da ništa nije bilo. Ne postoje NVO koje će dramiti pozivajući se na UN, ili slično - ukazuje Ilija Životić i dodaje da se Amerikanci bez ustručavanja i osvrtanja na tuđe mišljenje nemilosrdno obračunavaju sa terorizmom.
- Pretnja se otklanja, ljudi su bezbedni. Niko ne diže buru, jer je sprečen pokušaj napada a to je broj jedan državni interes. U tome su složni i vlast i opozicija kojoj ne pada na pamet da takve stvari koristi u dnevnoj politici. Ljudska prava i borba protiv terorizma ne idu zajedno. Amerikanci su to shvatili - uverava Životić koji se osvrće na ključnu razliku sa evropskom "doktrinom".
- Sa druge strane imate Dansku koja je 2015. napustila Europol zbog sumnji da će veća kontrola interneta dovesti do naraušavanja privatnosti i ljudskih prava. Nisu se složili da se tako prikupljeni podaci dele van zone Šengena. Krajem aprila 2017 su se vratili bez prava glasa, ali s tim da se njihove info zadrže u okviru EU. U Americi se nadležni u službama smenjuju preko noći zbog eventualnog propusta. U Francuskoj niko nije smenjen ni posle napada na redakciju Šarlija, ni posle Nice ni Pariza - upozorava Životić.
Novac jedan od najvećih faktora bezbednosti
- Pare su neophodan faktor u borbi protiv terorizma. Amerikanci su to shvatili i odvojili ogroman budžet. Samo ove godine ministarstvo HomeLanad Security ima budžet od 44,1 milijardi dolara pri čemu je to samo za unutrašnju bezbednost. Na to treba dodati delove budžeta koji se odnose na istu svrhu a pripadaju Ministarstvima odbrane ,FBI,CIA,NSA, i ostalima. Sam predsednik SAD ima lični budžet za borbu protiv terorizma na kome bi mu pozavidele mnoge Evropske službe ali i države. Jednostavno bez novca za prenstveno rad na terenu,saradničku mrežu , za praćenje interneta i svih vidova komunikacije kao i za adekvatno plaćanje ljudi koji se time bave kao i bonusima nakon uspešnih misija za njih, nema rezultata - dodaje sagovornik Kurira.
- Kresanje budžeta službama bezbednosti i borba protiv terorizma ne idu zajedno. Ali u Evropi je to bila praksa.Štednja od tzv.svetske ekonomske krize prvo je zahvatila službe bezbednosti. Neki novi tzv.eksperti na krilima neoliberalizma počeli su da zamenjuju ljude na terenu postavljanjem kamera,raznim programima za nadzor,statistikama ,satelitima. Postoji podatak obaveštajne zajednice SAD da su vođe Al Kaide znale po nekoliko stotina znakova mimikom lica da iskažu. Profesionalni glumci i pantomimičari znaju do 100. Amerikanci su zaposlili hiljade i hiljade novih pripadnika organa bezbednosti. Pritom SAD imaju bezmalo duplo manje stanovnika, ali i aerodroma, železničkih i metro stanica od Evropske unije. - navodi Ilija Životić.
Ekspert se osvrnuo na neke od ključnih problema u Evropi, kao i manjkavosti u borbi protiv ekstremista, s ove strane Atlantika!
- Europol se oslanja na Evropski centar za borbu protiv terorizma (ECTC) koji ima 39 stalno zaposlenih i 5 spoljnih saradnika u čijem sastavu je internet referentna jedinica za lov na one koji pokušavaju da vrše radikalizaciju putem mreža. Premali broj za jednu Austriju, a ne EU. Premalo i za prosto naređivanje nacionalnim službama, a ne za koordinaciju među njima. O američkoj ozbiljnosti govori podatak da su 48 sati nakon napada na koncertu Arijane Grande u Mančesteru dali odobrenje za zapošljavanje 2.000 ljudi i formiranje 500 novih timova za kontrolu putnika prema SAD koji će raditi u TSA agenciji pri ministarstvu domovinske bezbednosti jer su zaključili da su se teroristi pokrenuli. Jedinstvo. Strana reč u bezbedonosnoj zajednici jedne zemlje, a kamoli savezu zemalja - napominje Životić i podvlači na tačku koja je bila prekretnica u odlučujućem udarcu teroru.
- I tu su Amerikanci napravili zaokret posle 11.septembra. Oni imaju desetine obaveštajnih, kontraobaveštajnih, bezbedonosnih agencija. Kongres ima preko 80 komiteta i podkomiteta i komisija koje se time bave. Svaki rod vojske u SAD ima svoju obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu. Postoji na desetine privatnih vojski koje Vlada, Pentagon i ostali koriste u inostranstvu. I svi su oni radili svako za sebe. Nisu delili informacije i desilo se to što se desilo. Oteti avioni,hiljade mrtvih i ozbiljan politički šamar i srozan ugled. Najveći pad u istoriji berzanskih indeksa nakon ponovnog otvaranja berze. Strah kod celokupnog stanovništva. I onda su se ujedinili. Posle nekoliko desetina godina formirano je novo ministarstvo za državnu -domovinsku-unutrašnju bezbednost. I to ne samo protokolarne funkcije. Ne, oni su sve službe stavili pod jednu kapu. Ministarstvo HomeLandSecurity je iako novoosnovano treće po veličini. Sve informacije dolaze na jedno mesto. Svim članicama obaveštajne zajednice informacije su dostupne blagovremeno obrađene, ukazuje sagovornik Kurira i upoređuje sa praksom u Evropi.
- To u EU nedostaje. U EU se informacije ne dele. Njihovo deljenje se podrazumeva ali nije obavezno. Ne postoji sistem kažnjavanja u slučaju ne dostavljanja informacije. Komesar za bezbednost EU je puki činovnik bez vojske kojoj bi izdao naređenje. Sekretar ministarstva HomeLand Security je iskusni general sa 4 zvezdice. Čovek sa terena i dugačkom istorijom saradnje među službama bezbednosti. Kada Euroopol zatraži info, država članica ukoliko smatra da je njen ili interes osobe o kojoj se informacije traže ugrožen može odbiti da da informacije. Ali mora u roku od 30 !(TRIDESET DANA) da odluku obrazloži. Šta se sve desi na trgu punom ljudi za 30 sekundi ako je tu terorista?! - pita se Ilija Životić.
- Jedinstva unutar EU po pitanju borbe protiv terorizma osim na prijemima, konferencijama nema. Europol tek od ove godine ima pravo da inicira, zahteva, koordinira akcije nacionalnih službi za koje ima podatke da su u vezi sa terorizmom. Nema pravo da naredi nikome ništa. I tu je osnovni problem. Ne radi se samo o sujeti i ne davanju moći nekome iznad nacionalne službe. Gubi se dragoceno vreme. Jer EU preporučuje formiranje timova unutar službi za saradnju sa Europol. Još jedna prepreka, još jedno odobrenje, još jedan telefonski poziv više. A vreme je ključna stvar u ovoj borbi. Ispostavilo se da je EU prvenstvo ekonomski savez. Iz svega proizilazi da je bezbednost ostavljena nacionalnim službama i njihovom osećaju o potrebi deljenja informacija - dodaje. Životić navodi da vremena za čekanje nema i da temeljni propusti moraju što pre da se isprave.
- Tajne službe ne bi bile tajne, kažu stari obaveštajci kada bi sve što znaju delile međusobno jer one sve druge gledaju kao potencijalnog nekad konkurenta a nekad neprijatelja. To će se morati uskoro promeniti makar u antiterorističkoj borbi, ili nas neminovno čekaju ponovo granice među državama unutar Evrozone i zidovi sa bodljikavom žicom. Jedino rešenje je objedinjavanje službi bezbednosti makar u segmentu antiterorističkih aktivnosti na teritoriji EU. Jer, na primeru SAD koje su uspele da 48 agencija i službi u 7 ministarstava kao i 88 različitih komiteta i podkomiteta potčinjenih Kongresu ujedine u istom tom cilju, vidi se da je to jedini put koji vodi ka rešavanju ovog gorućeg problema - zaključuje Ilija Životić.
