Život 15-godišnjeg R. M. i njegovog oca S. M., iz Beograda, pretvorio se pre više meseci, preko noći, u pakao. Batine, izbacivanje iz majčine kuće i na kraju teška bolest zbog koje je dečak pokvario ocene, izgubio bodove za željenu školu, dobio migrene i epilepsiju... Sada ga čeka teška operacija na mozgu, a za to vreme o njemu brine samo otac, koji nema stalno zaposlenje.
- Supruga i ja smo se razveli još 2009. i njoj je poverena starija ćerka D., koja danas ima 18 godina, i sin R. M. Ćerka je dete sa posebnim potrebama, zbog čega je supruga dobila od Grada stan i oslobođena je plaćanja komunalija. U međuvremenu se udala, dobila sa drugim mužem bebu i odnosi između nje, sina i njenog novog muža su se pokvarili. Deca su vikendom dolazila kod mene i sin se žalio da ih majka često kažnjava zatvaranjem u sobu i udarcima po glavi, a da je suprug na to podstiče - priča S. M.
Incident posle kog se sve promenilo
Prošlog maja majka i dečak su se posvađali, majka je krenula da ga udari po glavi, dečak, sada već u pubertetu, suprotstavio se, uhvatio je za ruku i gurnuo. Ne očekujući otpor, majka je izgubila ravnotežu i pala. Pobesnela je i u svađi dečaka izbacila iz kuće.
Od tada maloletni R. M. živi kod oca, a prošlog septembra je, na inicijativu centra za socijalni rad, ocu dodeljeno jedino starateljstvo nad detetom.
- Moja bivša supruga i dalje vikendom dovodi kćerku kod mene, ali se ona i sin ne sreću. Nijednom se od tada nisu ni čuli, ni videli, nikada čak i ne pita za njega - kaže S. M.
Dečak se često žalio na glavobolje, u školi je padao u nesvest, skakao mu je šećer. Posle neke dečačke tuče na žurki, posle koje se vratio sa modricom ispod oka, otac ga je odveo za svaki slučaj kod lekara.
- Lekari su mu uradili skener glave i rekli "sva sreća da ste došli!" Ispostavilo se da već duže vreme ima veliku cistu u temporalnom delu mozga. Objasnili su mi da je do nje moglo da dođe usled stresa ili udaraca, i upozorili me da će dečak dobiti epilepsiju i druge propratne simptome dok ne bude drenirana, jer ne može da se odstrani. Čekamo operaciju prilikom koje će mu ugraditi neku cevčicu za drenažu - priča otac.
Operacija još nije urađena jer su lekari pratili kako se cista ponaša i da li raste, međutim dečaku je sve gore, pa se zahvat može uskoro očekivati.
Kao što su ga lekari upozorili, R. M. je ubrzo dobio strahovite glavobolje, epilepsiju, drastično je smršao. Ima dana kada se oseća dobro, briljantno zna engleski, normalno obavlja sve obaveze, a ima trenutaka kada ne može čak ni da se seti svih slova, ili samo leži u mraku, u bolovima, pod lekovima. Često mu smeta i najmanji zvuk ili jači miris.
Kako kaže S. M., njegovom sinu je pre tri dana jako pozlilo, ništa nije video ni čuo, urlao je od nepodnošljivih bolova, pa su pozvali hitnu pomoć. Noć je proveo na Urgentnom centru, a sledećeg dana je imao pregled kod neurologa, koji im je rekao da je operacija hitna.
Inače, S. M. je nekada radio u pravnoj službi, u saveznim organima, ali je po raspadu zajedničke države ostao bez posla. Od tada se uredno javlja Službi za zapošljavanje, prihvata sve poslove koji mu se ukažu. Međutim, kao samohrani otac prilikom razgovora za posao nailazi na probleme sa kojima se obično suočavaju samohrane majke.
- Nedavno mi je jedan poslodavac prilikom intervjua za posao magacionera otvoreno rekao da neće da me primi jer sam brinem o detetu, a ne treba mu radnik koji zbog dece mora na bolovanje. Nisam ni smeo da pomenem da sam i sam srčani bolesnik i da imam ugrađen stent - kaže naš sagovornik.
Nema primanja, a ne dobija nikakvu socijalnu pomoć
Uprkos tome što nema stalna primanja i što živi sa maloletnim, bolesnim sinom, S. M. ne dobija nikakvu socijalnu pomoć. Uz sve to, kako kaže, supruga ga je tužila za alimentaciju, iako starateljstvo nad detetom ima isključivo on.
Dečak je do osmog razreda bio odličan, ali, od kada se razboleo popustio je i maturirao kao vrlo dobar, uz dosta loše rezultate na samoj maturi iz matematike. Zbog toga mu je falilo šest bodova za željenu školu - kulinarski smer u Turističkoj školi na Novom Beogradu.
- Obratio sam se direktoru škole i objasnio mu celu situaciju, ali mi je rekao da oni nisu humanitarna ustanova - kaže S. M.
Obratio se i Ministarstvu prosvete, pa na njihovu preporuku gradskoj administraciji. U Sekretarijatu za obrazovanje dečaku je određen savetnik koji je trebalo da mu pomogne. On je, kako tvrdi otac, bez njegovog znanja, upisao dete u Tekstilnu školu, kožarski smer. Lekari su se oštro usprotivili jer dečak ne sme da bude izložen jakim mirisima od lepka, a i u školi su im rekli da je rizično da ga prime zbog njegovog zdravstvenog stanja.
Zato je pre dva dana podneo molbu za Turističko-ugostiteljsku školu na Zelenom vencu i sada čeka rezultat.
- Jedino što želim jeste da operacija bude što pre i da dobro prođe. U međuvremenu bih voleo da mog sina prime u školu koju želi i da dobijem posao - kaže naš sagovornik.
S. M. se za savet i pomoć obratio udruženju "Hajr", koje su osnovale žrtve nasilja.
- Pokušaćemo maksimalno da pomognemo dečaku, koji se oseća nemoćno i usamljeno, ne ulazeći u međusobne odnose njegovih roditelja. Mislimo da bi centar za socijalni rad u ovom slučaju morao više da se uključi i spremni smo sa njima da sarađujemo za dobrobit deteta - kaže Hajrija Ramadani, predsednica "Hajra".
(Kurir.rs/Večernje novosti, V.C. Spasojević)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VESTI KURIR TV UŽIVO: Stopiran “Beograd na vodi”?!
