"Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša" - poruka je 17-godišnjeg gimnazijalca Ljubiše Jovanović koji je neposredno pre nego što su izveli pred streljački vod napisao poruku svojoj majci i ocu.
Njegov otac poruku nikad nije pročitao, jer je i on, što Ljubiša nije znao, bio zarobljen i streljan je istog dana.
Pre 76 godina, 21. oktobra 1941. na poleđinama đačkih knjižica, koverata i nekih ličnih dokumenata, drhtavim rukama ispisane su poruke onih čiji su životi samo nekoliko sati kasnije prekinuti u streljačkom vodu.
"Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je", poručio je svojoj porodici radnik Lazar Petrović.
"Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi", napisao je Nikola Simić inženjer, streljan zajedno sa svojim sinom Aleksandrom Simićem.
"Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu", bila je poslednja poruka Aleksandra, gimnazijalca od 18 godina.
Gimnazijalac Pavle Ivanović je svom tati napisao: "Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata, idi kod direktora ako vredi."
Knjigovođa Jakov Medina oprostio se uz reči "Lebac sutra nemojte poslati", brinući tome da ne protraće uzalud dragoceni hleb.
"Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene" napisao je čovek, verovatno svojoj ćerkici.
Među njima je i jedan očajan otac, koji je stigao je da poruči mališanima: "Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu deco i čuvajte se. Zbogom zauvek, vaš tata Laza".
(Kurir.rs/spomenpark.rs/Foto: Fonet, Printscreen)
