Na početku odmah da pojasnimo šta je to otrov. Otrov može biti skoro bilo koja supstanca koja se nađe na nedozvoljenom mestu u nedozvoljeno vreme i u nedozvoljenoj količini. Pa čak i kuhinjska so, koju svi svakodnevno koristimo, može biti otrov, ako se koristi ogromnoj u količini.
Ako neka ambalaža ili proizvod sadrži štetne supstance, to ne znači da će one doći do nas i izazvati štetno dejstvo. Put dospevanja otrova u ljudski organizam nije jednostavan i zavisi od mnogo faktora (fizičko-hemijskih osobina, koncentracije, doze, vremena ekspozicije, itd.).
U nastavku teksta, kratko i jasno, biće objašnjena većina oznaka koje možete naći na ambalaži proizvoda i proizvodima koje svakodnevno koristite.
Oznake mogu biti predstavljene brojevima i simbolima.
Oznake sa brojevima (najčešće u trouglu sa strelicama i skraćenica, ali može se naći i oznaka bez strelica, ili samo broj bez skraćenice)
Brojčana oznaka i skraćenica na plastičnoj ambalaži
1 – PET (često i PETE (skraćenica od polyethylene terephthalate) – polietilen tereftalat. Ne morate znati šta je polietilen, ni šta je ftalat, ali bi trebalo da znate da su boce izrađene od ove plastike namenjene jednokratnoj upotrebi. Naravno, to ne znači da će biti smrtno opasno ako je upotrebite nekoliko puta, ali svakako treba izbeći dugoročno korišćenje ovih boca, pre svega, iz higijenskih razloga. Neka istraživanja su pokazala da postoji mogućnost da ispuštaju antimon i toksične supstance koje remete rad hormona, ali o tome nešto kasnije.
2 – HDPE (nekad i HDP (skraćenica od high density polyethylene)) – polietilen visoke gustine. Ovde je reč o tzv. „dobroj“ plastici, za koju postoji najmanja verovatnoća ispuštanja štetnih supstanci.
3 – PVC (nekad i 3V (skraćenica od polyvinylchloride)) – polivinil hlorid. Ovu vrstu plastike trebalo bi izbegavati, kada se radi o pakovanju proizvoda za ličnu upotrebu. Da bi se poboljšala mehanička svojstva ove vrste plastike, proizvođači često prilikom proizvodnje dodaju tzv. plastifikatore, najčešće ftalate, koji remete rad hormona ako se nađu u ljudskom organizmu. Međutim, često možete naići da na nalepnici PET ambalaže stoji i broj 3, pored broja 1. Molim bez panike, jer to samo znači da je upravo ta nalepnica izrađena od PVC materijala, koji praktično ne utiče na vas, dok pijete tečnost iz boce.
4 – LDPE (skraćenica od low density polyethylene)) – polietilen male gustine. Kao i vrsta plastike pod brojem 2, spada u bezopasnu kategoriju. Ne koristi se za izradu plastičnih boca, već uglavnom za izradu plastičnih kesica za namirnice, kao i kesa koje nalazimo u marketima na kasi.
5 – PP (skraćenica od polypropylene) – polipropilen. Još jedna od „dobrih“ plastika. Obično je bele boje ili je poluprozirna. U svakodnevnom životu, najčešće je možemo videti kao vrstu plastike koja se koristi za izradu čaša za jogurt i kiselo mleko.
6 – PS (skraćenica od polystirene) – polistiren. Plastika koju najčešće srećemo kod jednokratnih čašica za kafu, ili u ambalaži brze hrane. Ova plastika može isputiti stiren, jedinjenje koje po nekim istraživanjima može uticati na pojavu raka i drugih oboljenja. Zbog toga, kao i kod PET ambalaže, treba izbeći njeno višekratno korišćenje.
7 – PC (ili bez oznake) – To je najlošija vrsta plastike za prehrambene proizvode, jer može ispustiti hemikaliju BPA (bisphenol A). Stoga, skoro da je i ne možemo sresti kod ambalaže proizvoda koji se koriste za ličnu upotrebu. Takođe, mnoge flašice za bebe, kao i druga oprema, imaju naglašeno da ne sadrže BPA (BPA free).
Brojčana oznaka i skraćenica na papirnoj i kartonskoj ambalaži
20 – Kartonska ambalaža – uglavnom se koristi za kartonske kutije namenjene transportu (talasasti karton). 21 – Razne vrste papira – novine, časopisi, katalozi (ravan karton) 22 – Kancelarijski papir, knjige 23 – Karton (ambalaža za nesmrznutu hranu, čestitke, korice knjiga)
Brojčana oznaka i skraćenica za metale
40 – Čelik (FE) 41– Aluminijum (ALU)
Brojčana oznaka i skraćenica za drvene materijale
50 – Drvo (FOR) 51 – Pluta (FOR)
Brojčana oznaka i skraćenica za tekstilne materijale
60 – Pamuk (TEX) 61 – Juta (TEX)
Brojčana oznaka i skraćenica za staklo
70 – Bezbojno staklo (GL) 71 – Zeleno staklo (GL) 72 – Smeđe staklo (GL)
Brojčane oznake na višeslojnoj ambalaži – ambalaža koja se dominantno sastoji od papira i kartona, ali se ne može ručno rastaviti na sastavne materijale
80 – Papir i karton u kombinaciji sa metalima 81 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom – kartonski tanjiri, ambalaža za sladoled 82 – Papir i karton u kombinaciji sa aluminijumom 83 – Papir i karton u kombinaciji sa belim limom 84 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom i aluminijumom – tetrapak, mleko, sokovi 85 – Papir i karton u kombinaciji sa plastikom, belim limom i aluminijumom
Brojčane oznake na višeslojnoj ambalaži – ambalaža koja se dominantno sastoji od plastike i stakla, ali se ne može ručno rastaviti na sastavne materijale
90 – Plastika/aluminijum 91 – Plastika/beli lim 92 – Plastika/raznovrsni metali 95 – Staklo/plastika 96 – Staklo/aluminijum 97 – Staklo/beli lim 98 – Staklo/raznovrsni metali
Kurir.rs/Svet nauke/Ivana Kostić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Pet proizvoda za koje mislite da su zdravi!
