icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

(KURIR TV) KONFERENCIJA OEBS U BEOGRADU Ditman i Oricio: Digitalizacija je budućnost medija, ali nosi velike izazove
Foto: Zorana Jevtić

DVODNEVNI SKUP U BEOGRADU OKUPIO MEDIJSKE EKSPERTE

(KURIR TV) KONFERENCIJA OEBS U BEOGRADU Ditman i Oricio: Digitalizacija je budućnost medija, ali nosi velike izazove

Društvo
1 / 17 Foto: Zorana Jevtić

BEOGRAD - Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji danas u Beogradu održava konferenciju na temu razvoja i uslova funkcionisanja medijske scene u doba digitalizacije.

foto: Zorana Jevtić

Posle pozdravnog govora u ime Oebsa, najavljivanja govornika i početka konferencije, prvi za govornicom bili su nemački ambasador u Beogradu Aksel Ditman i šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio, koji su govorili o digitalizaciji kao budućnosti medija u svetu, ali i vrlo teškim izazovima koje ona nosi.

foto: Zorana Jevtić

Gordana Janković iz Oebsa je pročitala pismo Aleksandra Gajovića, državnog sekretara za informisanje, koji se u ime Ministarstva kulture i informisanja izvinio za izostanak svojih predstavnika sa konferencije Oebsa u Beogradu rekavši da su im u poslednjem trenutku iskrsle važne obaveze koje su ih sprečile da prisustvuju.

foto: Zorana Jevtić

Posle izlaganja diplomata Ditmana i Oricija, učesnicima konferencije na engleskom jeziku obratila se Irini Reljin, pomoćnik ministra za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije. Ona je ukazala na važnost digitalizacije, u kojoj leži budućnost savremenih medija.

foto: Zorana Jevtić

Predstavnici Adrija medija grupe na skupu Oebsa

 

Panel - Neutralnost interneta i uticaj nultnog rejtinga na medijsko tržište

 

Na poslednjoj sesiji današnje Konferencije misije OEBS u Srbiji, Adriana Minović, predstavnica kompanije NetTvPlus, istakla je da koncept tzv. neutralitija u Evropi počiva na principu da sav saobraćaj mora biti tretiran jednako od strane veb operatera.

 

foto: Kurir

 

"U Americi je nesto drugačije, njihova Komisija stoji pri stavu da provajderi mogu praviti favorizaciju. Tako imate čisto profit tržište i veći osećaj pripadnosti nad tom kontrolom. Zero rejting vidite kada vam operater neke servise nudi besplatno, pa se postavlja pitanje kako sve to utiče na razvoj medija. Svi nam je u interesu da neke stvari dobijemo besplatno, jer se time proširuje i sloboda govora. Ali s druge strane, i u medijskom sistemu se tako plasiraju određene informacije koje su u interesu nekih grupa, čime dolazi i do jedne vrste diskriminacije pojedinog sadržaja", poručila je Minovićeva.

 

foto: Kurir

 

Panel - Stvaranje uslova i jednakih mogućnosti za napredne mreže i inovativne usluge

 

Gost iz Zagreba, politički savetnik i informatički arhitekta Marko Rakar mišljenja je da ćemo teško predvideti budućnost u kojoj će se mediji razvijati, ali kako dodaje, ustaljena je i misao "Budućnost je već ovde".

foto: Kurir

"Postoje neke kompanije koje već ukidaju svoje digitalne sektore iz jednostavnog razloga što je sve oko nas već digitalno. U nekom trenutku će sve oko nas postati jedan veliki, ogromni internet. Stvari se toliko brzo menjaju da je teško shvatiti kuda sve to ide. Prvo, dolazi do spajanja interneta i fizičkih stvari koje komuniciraju same sa sobom ili sa podacima "na oblaku", objasnio je Rakar.

 

Predstavnik hrvatskog Mrak servisa dodao je i da veliki motorpromena predstavlja veštačka inteligencija.

 

"Tako, na primer, razgovaramo sa svojim telefonom, govoreći mu koga da pozove, ili sa navigacijom, kuda da nas odvede. Problem je što ona zaključke donosi na temelju podataka koje smo joj dali. Neminovno, algoritam će u rezultate uneti sve naše predrasude koje smo do tad uneli", upozorio je on.

 

Panel - Nezavisnost regulatornih tela

 

Da je nezavisnost regulatornih tela od ključne važnosti za razvoj medija saglasni su Vladica Tintor, direktor Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Tela evropskih regulatora za elektronske komunikacije, Ljubiša Kuvekalović, predstavnik Regulatornog tela za elektronske medije, i Piter Mecneler iz Kreveta za objedinjeno upravljanje medijskih regulatornih tela Nemačke.

 

Obrazlažući sistem funkcionisanja u Nemačkoj, Mecneler je istakao da su pravila svuda manje-više ista, ali i da nezavisnost, makar i na papiru, postoji. Kako je objasnio, na regionalnom nivou postoje saveti po državama Nemačke, koje imenuju članove regulatornih tela.

foto: Kurir

"Ideja je da ti saveti, koji imenuju direktore i još neke zvaničnike, budu uravnoteženi. Važno je nadgledati da li su čisti u odnosu prema zakonu, a imaju potpunu slobodu da postupaju po pravilima i, naravno, svojoj savesti", istakao je on, osvrnuvši se i na iskustvo Nemačke u osiguravanju nezavisnosti regulatornuh tela.

 

"Nezavisnost obezbeđujemo tako što se javni servisi finansiraju na osnovu plaćanja naknade, ne direktno iz budžeta, a državni organi se u to ne mešaju. Takođe, pripremamo strategije, a odobrenje vlasti nije potrebno", podvukao je Mecneler.

foto: Kurir

Pod moderatorskom palicom Radeta Veljanovskog, profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, sisteme obezbeđivanja nezavisnosti regulatornih tela uporedio Vladica Tintor koji je naveo da nezavisnost tela koje predstavlja podrazumeva da svi učesnici ovog sistema budu tretirani na isti način.

 

"Neophodne su stalne investicije, a nezavisnost se postiže i efikasnim zakonom koji reguliše to pitanje. U praksi često dolazi do situacije da dva regulatorna tela imaju drugačije položaje, npr. zaposlenih, što donosi velike probleme. Postavlja se pitanje i nezavisnosti pojedinaca koji rade u regulatornim telima, kao što je, recimo, faktor visine prosečnih zarada. To su sve izazovi da se stručni ljudi dovedu u regulatorna tela i, pre svega, tu zadrže", ukazao je Tintor, navodeći kao poražavajuću činjenicu da se na konkurs za programera, koji su raspisali prošle godine, nije niko javio.

foto: Kurir

Na kraju sesije u okviru Konferencije misije OEBS u Srbiji, Ljubiša Kuvekalović iz REM je podvukao činjenice koje utiču na nezavisnost, a to su, kako je naveo, faktori našeg društva koje je suštinski postkomunističko.

foto: Kurir

"Nakon 90-ih godina smo u svoj pravni sistem uneli transplant iz nemačkog, ali postoje veliki problemi. Jedan od njih je ustrojstvo državne uprave. Rizik je npr. to što su nadležnom ministarstvu povereni određeni poslovi, putem kojih ono može da utiče na rad regulatornog tela. Tu je i stepen političke kulture u našem društvu, jer čak i kad bi na papiru bila uvedena sva pravila, mi bismo uspeli da ih izigramo", zaključio je Kuvekalović.

 

Sesija - Autorska prava u digitalnom dobu

 

Da je za novinare od ključnog značaja izgradnja reputacije, ali i širenje dostupnosti njihovog rada čitaocima, istakla je u nastavku Sabin Žak, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta istočne Engleske.

foto: Kurir/Milica Jeremić

Ona se, izlažući na Konferenciji Misije OEBS u Srbiji, osvrnula i na prava izdavača, ali i prava proizvođača podataka i podvukla da su prethodna rešenja Komisije Evropske unije naišla na brojne kritike.

 

"Još je prethodna Komisija krenula da formira platformu jedinstvenog medijskog tržišta. Vremenom je uočena potreba za modernizacijom, pa je 2014. godine formirana nova Komisija uz zaključak da su neophodne promene postojećih propisa o autorskim pravima. Pokrenuto je i pitanje prekograničnog prenošenja podataka. Primera radi, ako ja nečemu pristupam u Belgiji, zašto mi je to onemogućeno u nekoj drugoj državi? U Evropskom parlamentu postoji tzv. Juri odbor koji je potom dao predloge za izmene direktiva", objasnila je Žak.

foto: Kurir/Milica Jeremić

Ona je podsetila da je glasanje odloženo do 25. februara iduće godine i podvukla vidljivo opadanje prihoda izdavača štampanih medija.

 

"Oni veruju da prihode mogu uvećati svojim onlajn izdanjima. Neki, pak, tvrde da je njihovo pravo preširoko i da će negativno uticati na prava autora. Takođe, jedna od kritika je da će pomenuto negativno uticati i na novinare kojima je važno da izgrađuju svoju reputaciju kako bi mogli da monetizuju svoj rad. Zato su neki onlajn mediji odlučili da izbace sadržaj koji insistira na ovim autorskim pravima", objasnila je profesorka prava Žak.

 

Druga sesija - Konvergencija podstaknuta ubrzanim razvojem tehnologije

 

Đorđe Krivokapić, docent na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i programski direktor Share fondacije, istakao je danas da je u digitalnom dobu, koje predstavlja izazov na putu medijskog razvoja, najveću prepreku predstavlja granica od 70 odsto svakodnevnih korisnika medija, koju Srbija nikako da pređe.

foto: Kurir/Milica Jeremić

Govoreći na Konferenciji Misije OEBS u Srbiji, Krivokapić je objasnio i koji su društveni faktori koji utiču na profil prosečnog aktivnog korisnika interneta.

foto: Kurir/Milica Jeremić

"Imamo 65-70 odsto populacije koja svakodnevno koristi internet, a primetno je da ga drastično manje koristi populacija preko 60 godina, nezaposleni, ljudi koji više nisu u procesu obrazovanja ili imaju nisko obrazovanje, kao i oni koji žive u ruralnim predelima i imaju mesečna primanja niža od 300 evra", istakao je docent FON, dodajući da je na ovom polju posmatranja pitanje pola, s druge strane, potpuno irelevantno.

foto: Kurir/Milica Jeremić

On je analizirao posećenost sajtova u Srbiji, među kojima je među najposećenijim medijskim portalima podvukao i portal Kurir.rs.

 

O infrastrukturi u telekomunikacijama

 

10.48 - Prva sesija. Počela je prva sesija, koja u stvari predstavlja radni deo konferencije Oebsa. Tema sesije je Jedinstveno digitalno tržište i medijski pravni okvir za 21. vek. Moderator je Miloš Stojković, advokat i ekspert za medijsko pravo, a panelisti Irini Reljin, pomoćnik ministra za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Marko Milosavljević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ljubljani, te Pjer Dokir, predstavnik organizacije "Artikl 19" iz London, specijalizovane za odbranu slobode govora i informisanja.

foto: Kurir TV

Panel je otvorila Irini Reljin naglašavajući važnost infrastrukture u digitalizaciji Srbije, posebno kada je reč o telekomunikacijama. Ona je važnost ove vrste infrastrukture dovela i u vezu sa medijima, pre svega elektronskim, dodajući da Srbija napreduje na ovom polju. Ona je naglasila da više od 80 odsto teritorije Srbije pokriveno 4G mrežom. 

foto: Kurir TV

Panelista dr Marko Milosavljević, profesor Katedre za novinarstvo Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ljubljani, smatra da pravo na internet u današnjem svetu doslovno počinje da biva ljudsko pravo što se posebno vidi kada se u obzir uzmu represivne zemlje koje svojim građanima to pravo uskraćuju. 

foto: Kurir TV

Milosavljević je dodao i da je digitalizacija u našem okruženju toliko uzela maha, tako da kada posebno mlađu populaciju pitate kad je poslednji put držala novine ili neki magazin u rukama oni odgovaraju u najboljem slučaju prošle nedelje ili mnogo, mnogo pre toga što ukazuje na sve veći stepen digitalizacije.

foto: Kurir TV

Učesnicima se na temu digitalizacije obratio i Pjer Dokir, predstavnik NVO iz Londona, koji je govorio o medijskim slobodama i pravu na internet, kao i digitalnoj pismenosti ne samo u slučaju starijih već i mlađih korisnika dodajući da je nedavno štampan i vodič za digitalnu pismenost, posebno kada je reč o smartfonima - pametnim telefonima.

 

10.00 - Izlaganje Unesko eksperta Bergera. O slobodi medija, digitalizaciji, ali i osnovnim principima komunkacije i uticaja politike na medije, govorio je Gaj Berger iz Pariza, direktor Odseka za slobodu izražavanja i razvoj medija organizacije UN - Unesko, koji je godinama radio u Africi. 

foto: Zorana Jevtić

Berger se posebno osvrnuo na postulate medijskih sloboda - slobodu i nezavisnost u izveštavanju, zatim bezbednost novinara i mogućnost izbora.

foto: Kurir TV

Kada je reč o bezbednosti, mislim na fizičku, psihičku, ali i digitalnu bezbednost, nagalašavajući podatak o 530 novinara koji su stradali na dužnosti. On je kao posebno inovativnu u odnosu na svet, kada je reč o Srbiji, naveo Komisiju za istraživanje ubistva novinara.

1 / 9 Foto: Zorana Jevtić

foto: Zorana Jevtić

09.55 - Izlaganje šefa Misije Oebsa Andrea Oricija. Sloboda izražavanja nije samo deo ljudskih prava nego i deo ekonomskog i društvenog napretka, važna stavka u članstvu Oebsa...

foto: Zorana Jevtić

... a današnja konferencija treba da odgovori da li i kako digitalizacija i internet utiču na medije, slobodu izražavanja i učešće stručne, akademske javnosti, ali i čitalaštva u interakciji sa medijima. 

foto: Zorana Jevtić

- Najveći izazov u medijima jeste postići da sredstva zanata ne postanu sredstva kontrole - rekao je Oricio.

 

 09.50 - Izlaganje ambasadora Aksela Ditmana. Ditman je odmah naglasio važnost digitalizacije u oblasti medija, ali i opasnosti koje ona nosi kada je reč o verodostojnom izveštavanju i poštovanju novinarskog integriteta. Ditman je dodao da je ovo važna tema i kada je reč o transparentnosti oglašavanja.

foto: Zorana Jevtić

- Nemačka je oduvek podržavala vladavinu zakona i poštovanje novinarskog integriteta kada je reč o medijima i njihovoj regulativi - rekao je nemački ambasador koji se prethodno osvrnuo i na sve veću važnost društvenih mreža kada je reč o medijima, izveštavanju i digitalizaciji medija, koja je u stvari njihova budućnost.

foto: Zorana Jevtić

Na dvodnevnom skupu pod nazivom "Agenda promene: Razvoj medija u digitalnom dobu" akcenat će između ostalog, biti stavljen na principe savremene medijske politike, pravne okvire pod kojima ona deluje, autorska prava i nezavisnost regulatornih tela.

foto: Kurir TV

Prisutnima se na početku obraćaju nemački ambasador Aksel Ditman i šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio, saglasni da ubrzani razvoj tehnologije u savremenom svetu mora biti ispraćen jednakim unapređenjem medijske scene, garancijom slobode medija i, pre svega, sigurnošću novinara u profesionalnom izveštavanju javnosti.

 

Konferencija će teći prema ovom rasporedu: 

 

UVODNI GOVOR: KLJUČNI PRINCIPI SAVREMENE MEDIJSKE I KOMUNIKACIONE POLITIKE

 

- Gaj Berger, direktor Odseka za slobodu izražavanja i razvoj medija organizacije UNESKO iz Pariza

 

SESIJA 1: JEDINSTVENO DIGITALNO TRŽIŠTE I MEDIJSKI PRAVNI OKVIR ZA XXI VEK

- Irini Reljin, pomoćnik ministra za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije

- Miloš Janković, pomoćnik ministra za medije u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije

- Marko Milosavljević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ljubljani

- Pjer Dokir, predstavnik organizacije "Artikl 19" iz London, specijalizovane za odbranu slobode govora i informisanja

Moderator je Miloš Stojković, ekspert za medijsko pravo.

 

(Kurir.rs/SĐP/M. Jeremić/Foto: Zorana Jevtić)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.