Pripadam generaciji čija je jedina prava politička borba i pobeda bio 5. oktobar, uprkos pokušanjima da nas ubede da se tako nešto nije dogodilo, rekao je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić u intervjuu za Nedeljnik.
"Možda je naša infantilna politička svest - svaka čast pojedincima - razlog daljih raspleta", započeo je ovim rečima veliku ispovest predsednik SANU.
"Građanski, lako smo planuli i lako se ugasili - bojim se ponekad da smo nedonoščad novije istorije koju su lako ubedili da žive u 'najboljem od svih svetova'... Ili pak 'grešan, grešno sam pevô o nama sa početka pedesetih", dodao je Kostić.
Kada je reč o Petom oktobru, Kostić je rekao i da ne bi želeo da se gura među prvoborce, ali da jeste taj dan doživeo ličnu pobedu.
"Pošto smo se uveče razišli, dobar deo noći moj prijatelj Jovan Despotović i ja šetali smo ulicama grada i udisali atmosferu. Osećali smo se svečano i kao po završenom važnom poslu. Sutradan ujutro u Amfiteatru Patološkog instituta na Medicinskom fakultetu održan je veliki zbor, sećam se da sam bio u predsedništvu i da sam nešto govorio, ali utisak mi je bio pokvaren gorljivošću pojedinaca da se krene pravcima koji su me iznenadili i već to jutro sam slutio da 'važni posao' nije završen, kako sam se prethodne večeri nadao.
Razočaran? Ne... Neke prilike su propuštene. Za neke sam možda i sam nekim delom kriv. Otkud mi onda pravo na razočaranost", rekao je Kostić.
Prvi čovek Akademije je rekao i da mu se čini da su novije generacije pametnije, ciničnije i čvršće.
"Prisećam se reči svoga sina koga sam tešio da će neko od teških vremena proći, kada je uzvratio da zapravo samo ja imam problem, a da on od kad zna za sebe živi sa nekom krizom i u stanju je da se sa njom nosi. Nadam se da dolaze generacije koje će, uz nešto vitalnog egoizma i ne manje vitalnog cinizma - pa i autocinizma - naučiti da vole i poštuju same sebe, da razumeju sopstvene interese i ciljeve, ne ugrožavajući tuđe. Koje će, konačno, biti građani sveta i, tim pre, građani Srbije", rekao je Kostić.
Kostić je prvu put govorio o svom životu i karijeri, pričao je o Kosovo i Metohiji, unutrašnjem dijalogu i šta SANU ima da kaže na tu temu, o tome kako je postao akademik sa 47 godina, o predstojećim izborima u SANU, šta ga nervira u Srbiji, o ljubavi prema košarci, malo poznatoj činjenici da je zamrzao studiranje da bi bio trener, zašto i danas pasionirano gleda utakmice, o studiranju i đačkim danima, o stereotipima i našoj infatilnoj političkoj svesti, o tome kakvo nam je obrazovanje, kakvo nam je zdravstvo, kako su lekari postali "izvozni proizvod", da li je nekada razmišljao da ode iz zemlje, o susretu sa Zoranom Đinđićem i ponudi da bude ministar, zašto nikada nije razmišljao da se politički angažuje i naravno, o svom kumu Boži Maljkoviću.
(Kurir.rs/Nedeljnik/Foto: Beta, Fonet - Ilustracija)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Bio jednom jedan 5. Oktobar!
