BEOGRAD - Zakon o zaposlenima u javnim službama koji je nedavno usvojila Skupština Srbije, direktno ugrožava pola miliona ljudi zaposlenih u prosveti, kulturi, zdravstvu, socijalnim službama i sportu i izazvaće teške posledice po radno pravni status i prava iz radnih odnosa, rečeno je danas na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavnika nekoliko sindikata zaposlenih u prosveti i zdravstvu.
"Ovo je zakon koji na ovaj ili onaj način direktno ugrožava skoro pola miliona ljudi. Negde oko 470.000 zaposlenih u javnim službama", kazala je danas predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković i najavila da će se sindikati obratiti međunarodnim organizacijama. Kako je rekla, s obzirom da primena zakona počnje 1. janura 2019. godine, sindikati imaju "godinu dana da naprave širi sindikalni front".
Ona je podsetila da je zakon usvojen uprkos negativnom mišljenju zaštitnika građana i Socio-ekonomskog saveta.
Janković je podsetila da je taj sindikat protestovao tražeći povlačenje tog zakona ili izuzimanje prosvete iz njegovih odredbi. USPRS se potom obraćao premijerki Srbije Ani Brnabić, ministrima Branku Ružiću i Zoranu Đorđeviću, ali nije dobio nijedan odgovor.
"To postaje ne ćutanje administracije, nego države na jedan zakon koji se tiče pola miliona ljudi. To je najsiromašniji deo onih koji rade za državu, pored prosvete i zdravstva. U ovom paketu u zakonu su i kultura, socijalni radnici zaposleni u sportu, naučni radnici", kazala je ona.
Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković kazao je da je prosečna plata u prosveti 44.000 dinara, a u ostalim delatnostima od 56.000 dinara.
"Sa ovim povećanjem plata od 10 odsto obrazovanje će da zaostaje za svim delatnostima, sem za kulturom, oko 26 odsto pa naviše", naveo je on.
On je kazao da je "sve ispalo nakaradno" i da su sindikati nezadovoljni zakonom.
"Imaćemo jedinstvene platne razrede, a različite cene (rada) jer ćemo se finansirati iz svog budžeta", naveo je Brajković.
Predstavnik Novog sindikata zdravstva Srđan Nedeljković kazao je da će ugovorom o radu poslodavcu biti data mogućnost da zaposlenog bez njegove saglasnosti premesti na radno mesto udaljeno do 50 kilometara od mesta stanovanja, a postoji i mogućnost poslodavca da svakog dana premešta radnika na drugo radno mesto jer zaposleni može da sklopi ugovor s poslodavcem da radi na više radnih mesta.
"Novi sindikat zdravstva smatra da će zakon izazvati teške posledice na radnopravni status i prava iz radnih odnosa", naveo je on.
Predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Radica Ilić kazala je da će se po zakonu meriti efikasnost medicinskih sestara i zapitala šta to znači.
Ona je kazala i da će polovinom januara 2018. godine prestati da važi kolektivni ugovor u zdravstvu i da će poslodavac donositi pravilnik po kojem će se raditi.
Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" Tomislav Živanović je pitao da li postoji način da se izmeri koliko zaposleni u obrazovanju učestvuju u vaspitanju dece.
Zakon o zaposlenima u javnim službama primenjivaće se od 1. januara 2019. godine, izuzev pojedinih odredaba koje se primenjivati od 1. januara 2020. godine.
Zakon o zaposlenima u javnim službama uređuje položaj i vrednovanje rada javnih službenika. Taj zakon je deo reforme javne uprave, a bio je obrazložen time da će omogućiti državi da bolje upravlja novcem, kadrovima i politikom i time da poveća motivaciju zaposlenih za rad.
Prvi put se uspostavlja osnov za celovito i analitičko praćenje onoga što javni sektor radi troškova tog rada, strukture i broja zaposlenih.
Izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru se do 1. januara 2019. odlaže uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnim službama, a menja se matrica platnih grupa i platnih razreda, odnosno koeficijenata, uz zadržavanje predviđenog raspona plata do najviše 1:7,5.
Ružić odbacio tvrdnje sindikata o ugroženosti zaposlenih
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Brano Ružić odbacio je danas tvrdnje Sindikata Srbije da novi Zakon o zaposlenima u javnim službama "ugoržava pola miliona ljudi", istakavši da je to netačno iz više razloga.
U izjavi dostavljenoj medijima, ministar Ružić kaže da je navedeni zakon pripreman uz široke konsultacije sa reprezentativnim sindikatima u javnim službama u cilju postizanja što većeg konsenzusa u definisanju prava i obaveza zaposlenih.
"Dijalog nije trajao 20 dana, već duže od šest meseci, i sa sigurnošću mogu reći da je doprineo definisanju mnogih odredbi zakona", naveo je Ružić.
Dodao je da su uvažene specifičnosti pojedinih javnih službi i nivo prava koji je dostignut u posebnim zakonima, a koji je u prethodnom periodu realizovan u saradnji sa reprezentativnim sindikatima.
Takođe, istakao je, ostavljeno je značajno mesto kolektivnim ugovorima kojima se može, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima, precizirati ili definisati široki korpus prava zaposlenih uvažavajući osobenosti delatnosti i radnopravni položaj zaposlenih u pojedinim javnim službama.
Ministar podseća da je Socijalno-ekonomski savet u svom izjašnjenju na Nacrt zakona ukazao da nije postignut potpuni konsenzus, ali da Zakon daje značajan doprinos ujednačavanju prava zaposlenih posebno u delu koji se odnosi na primanja, dok se nekim institutima postiže veća pravna sigurnost i veća prava zaposlenih i njihova zaštita, te i da je postignut značajan doprinos učešćem sindikata u ovim razgovorima, kroz formulisanje mnogih odredbi zakona koji su doveli do njegovog unapređenja.
Kao tačne navode, ministar naglašava da jeste da u navedenim razgovorima nisu učestvovali predstavnici sindikata kulture, a da su sindikati prosvete tražili izuzimanje iz zakona i njegovo povlačenje iz procedure.
Ovim zakonom, ističe Ružić, uređuje se radnopravni status i plate zaposlenih u javnih službama i uspostavlja se sistem radnih odnosa u javnim službama zasnovan na zaslugama i uvodi se funkcija upravljanja ljudskim resursima kroz obavezne institute kojima se ona ostvaruje (planiranje kadrova, konkursni postupak, vrednovanje rezultata rada...
Zakonom se uspostavlja sistem vrednovanja radne uspešnosti, čiji je cilj da doprinese uspostavljanju kvalitetnog, blagovremenog i efikasnog izvršavanja ciljeva i zadataka javne službe.
"Vrednovanjem radne uspešnosti zaposlenog uspostavljaju se uslovi za napredovanje kroz platne razrede po osnovu radne uspešnosti iznad očekivane", rekao je ministar. Kao primeri navedena je procea radnih i stručnih sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta zaposlenog na probnom radu; pravilno odlučivanje o upućivanju zaposlenih na stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje; izricanje mera za neostvarivanje rezultata rada u skladu sa zakonom i odlučivanje o drugim pravima i obavezama zaposlenog.
Zbog blagovremene, potpune i pravilne primene odredba Zakona koje se odnose na vrednovanje radne uspšenosti, predviđen je period od dve godine za uspostavljanje ovog sistema i donošenje podzakonskog akata neophodnog za dalju implementaciju vrednovanja.
Kao netačne navode, ministar ističe one koji se odnose na mogućnost poslodavca da zaposlenog bez njegove saglasnosti premesti na radno mesto udaljeno do 50 km od mesta stanovanja.
"Naime, navedeno rešenje već uspostavljeno Zakonom o radu kojim je utvrđeno da se ne traži sagasnost zaposlenog za premeštaj za maksimalnu udaljenost od 50 km u odnosu na mesto rada na kojem je zaposleni radio pre premeštaja", naveo je ministar.
Netačni su, kaže, navodi u vezi različitih cena rada.
"Cilj uspostavljanja ujednačenog i finansijski održivog sistema plata u javnim službama, postiže se ovim zakonom kroz primenu osnovice koja se utvrđuje u skladu sa sistemskim zakonom o platama, čime se doprinosi ujednačavanju sistema, uz istovremeno uvažavanje specifičnosti u pogledu finansijskih mogućnosti i stvaranja uslova za odgovorno upravljanje sredstvima budžeta kojima se raspolaže", zaključio je Ružić.
(Kurir.rs/Beta, Tanjug)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI! EVO ZBOG ČEGA ĆE SE PUTIN UKLJUČITI U PREGOVORE BEOGRADA I PRIŠTINE!
