Serija „Senke nad Balkanom“ vratila nas je u period između dva svetska rata,ali i izazvala burne reakcije jednog dela javnosti koji smatra da je ruska emigracija, koja je u Srbiji našla utočište bežeći od komunista, nepravedno prikazana u veoma negativnom svetlu.
Ruska emigracija nastala je tokom Oktobarske revolucije i razornog građanskog rata, koji su preko dva miliona ljudi naterali da napusti Rusiju. Oni su svoje pribežište našli širom Evrope, mahom na zapadu, a jedan deo tih izbeglica našao se u novoproglašenoj Kraljevini SHS.
Kralj Aleksandar Karađorđević je ruskim izbeglicama širom otvorio vrata, i pretpostavlja se da je, uglavnom u Srbiji, utočište našlo oko 50 000 ljudi.
Doseljavanjem ruskih izbeglica, Srbija je dobila veliko pojačanje na naučnom i umetničkom planu. Ruski emigranti činili su četvrtinu profesora Beogradskog univerziteta, dok su na nekim fakultetima kao što su Poljoprivredni i Medicinski, činili 50 % profesorskog kadra. Osnovali su internu kliniku Medicinskog fakulteta, dali 12 akademika SANU. Ruski umetnici su obnovili balet i operu Beogradskog narodnog pozorišta, a ruske arhitekte su podigle veliki broj javnih zgrada u Beogradu, koje postoje i danas.
Više od polovine izbeglih Rusa bili su vojna lica i državni službenici, oko 30 odsto radilo je u privredi, a 14 odsto su bili predavači, doktori, pisci, sveštenstvo, umetnici, uz pet odsto administrativnog kadra. Oko 13 odsto njih su imali visoku stručnu spremu, a samo tri odsto bilo je bez ikakvog obrazovanja.
Mnogi od ruskih izbeglica su tokom bega iz Rusije prošli velike muke, i u Srbiju, obično preko Rumunije, dolazili bukvalno goli, gladni, žedni, preplašeni. U Beogradu se okupilo desetak hiljada Rusa, što je za grad koji tada još nije imao 300.000 stanovnika, bio značajan broj.
Ipak, nisu sve izbeglice iz Rusije bile obrazovane i ugledne, već je i među njima bilo ljudi sklonih kriminalu, tako da se uskoro razvila i trgovina narkoticima i kocka, o čemu govore i brojni novinski članci iz tog vremena, kao i službene zabeleške.
Dnevni list Pravda pisao je na primer da su neke ruske izbeglice, nemajući drugi način da obezbede egzistenicu, po svim gradovima Srbije počeli da ilegalno razvijaju igre na sreću, poput kartanja, tombole, lutrije, u novčane iznose. Zbog ovoga je nadležno ministarstvo na predlog tadašnje Državne klasne lutrije zabranilo svaki slučaj ovakvih igara.
Serija Senke nad Balkanom otkrila je i da se u tom periodu u Kraljevini SHS na velikio gajio opiujum, koji se posle uglavnom izvozio. U seriji su ruski kozaci su predstavljeni kao glavni dileri te droge, ali se slobodno može reći da je to preterivanje. Droga koja je stogla u prtljagu Rusa koji su pobegli od Oktobarske revolucije bila je kokain.
Dnevni list "Vreme" u broju od 25. maja 1925. godine, u tekstu pod naslovom "Tragedija jedne mlade devojke", piše: "Beli otov, takozvani kokain, satire se u ovom našem bučnom i tajanstvenom Beogradu. Njega najviše upotrebljavaju Rusi, koji su to zlo i doneli u našu zemlju. Gotovo u svim noćnim ruskim lokalima može se naći taj otrov iako se policija trudi da to spreči..."
Posledice se opisuju i kroz slučaj osmanaestogodišnje Danice koja je došla u Beograd na studije. Upoznala je ruskog oficira Aleksandra Novrockog, koji joj je dao kokain. "Tada je zbilja osetila neku promenu:bila je vesela i bezbrižna. I od tog dana ona je postala strastvena kokainistkinja. Sve pare davala je za kokain samo da ne bi ostala bez njega... Iz dana u dan uzimala je sve veće i veće doze...."
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
