Svi koji planiraju da za novogodišnje i božićne praznike iznenade partnere, roditelje, prijatelje ili poslovne partnere nekim poklonom trebalo bi dobro da razmisle pri odabiru da se ne bi desilo da njihov poklon bude nepoželjan i vraćen u prodavnicu.
Posle praznika širom sveta u dućane se vrate nepoželjni pokloni u vrednosti koja premašuje 90 milijardi dolara. Ova pojava u Srbiji je nešto ređa, ali je iz godine u godinu sve izraženija. Vrednost nepoželjnih poklona koje građani u Srbiji vrate u prodavnice i butike posle praznika, kako ističe Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije, nije poznata jer niko ne vodi evidenciju, ali ističe da je ta pojava potvrda da ljudi ne poznaju dovoljno one kojima kupuju poklone.
- Važno je da trgovci daju mogućnost da zamenite poklon za drugi proizvod, veličinu ili boju. Trgovci zavise od kupaca i njima je u interesu da im zamene poklone. Vraćanje poklona nije klasična reklamacija jer nije kupac nezadovoljan nečim, već je to osoba koja je dobila poklon. Istraživanja inspekcije pokazuju da trgovci rado izlaze u susret građanima koji žele da vrate poklon. To se analizira preko činjenice da se više od 80 odsto reklamacija za odeću i obuću reši u korist potrošača - kaže Malinović.
Od dodaje da trgovci kupcima nude da kupe poklon vaučere.
- Kupcima poklona je jednostavnije da kupe poklon vaučer i na taj način obraduju nekoga, čime mu daju mogućnost da izabere proizvod koji mu odgovara, što je bolje nego da rizikuju da taj neko mora da menja poklon. Mnoge kompanije, naročito banke, imaju dobru praksu da za svoje zaposlene organizuju poklon u vidu platne kartice s kojom mogu da odu kod bilo kog trgovca da kupe šta im odgovara.
Dragoljub Rajić
KRATKI ROKOVI PRAVE PROBLEME
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da se u Srbiji posle novogodišnjih praznika vrati do 10 odsto robe.
- Ima trgovaca koji izađu u susret kupcima i zamene im boju i veličinu, ali to važi uglavnom za male trgovine. Kod velikih firmi je to teže izvodljivo jer oni imaju veliki broj artikala i svaki prodati upisuju po broju u knjige koje moraju da budu zatvorene u roku od sedam dana posle završetka meseca ili godine. Pošto se radi o velikom broju proizvoda, oni nemaju vremena da ulaze u knjige i to ispravljaju, a ni inspekcije nisu baš najtolerantnije kad vide da je nešto ispravljano, pa rizikuju da plate i kaznu - kaže Rajić i dodaje da je u svetu rok za zatvaranje knjiga tri meseca.
Kurir / SLAVICA TOMČIĆ
Foto: Shutterstock, Dragan Kadić, Profimedia
