BEOGRAD - Dok većina ljudi praznike proslavlja u društvu najmilijih, oni nemaju svoj krov nad glavom, već im je jedino utočište Prihvatilište za stara i odrasla lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu.
Među njima ima ljudi sa zdravstvenim problemima, zavisnika od alkoholizma, narkotika i kocke, ljudi koji su došli iz rasturenih porodica, ali tamo je i čovek koji je pročitao više od 1.000 knjiga i jedan akademski slikar. Ipak, i pored teških životnih priča, oni ne traže sažaljenje, već se trude da se vrate na pravi životni put.
“Da sam ostala na ulici, ne bih bila živa”
Do pre 10 godina njen život je bio lep. Imala je porodicu, stan, posao, zdravlje, prijatelje… Sve je krenulo naopako i završila je na ulici. Četiri meseca je spavala pod vedrim nebom neretko jedući samo hleb i vodu. Danas živi u Prihvatilištu i ima samo jednu želju – da dobije krov nad glavom.
- Moj otac je bio alkoholičar koji je prodao stan, pa smo majka i ja počele da živimo kao podstanari, ali je ona posle dve godine umrla, a ja sam počela da poboljevam od astme i srčanih smetnji. Dobila sam otkaz u firmi u kojoj sam radila, ali ubrzo više nisam mogla ni da radim, pa sam spavala kod prijateljica. Kada si u problemima retko ko te pogleda, a kamoli pomogne, tako da je i tome došao kraj. Na ulici sam mesec dana jela samo hleb i vodu i da sam ostala tamo sigurno ne bih bila živa – priča S. Đ. i dodaje da je u Prihvatilištu, čijim je uslovima veoma zadovoljna, našla spas i da je za mesec dana stekla prijatelje sa kojima “udari po šali kada im je teško”.
Jedina želja je da dobije papire
Oko 60 korisnika je duže od pola godine u Prihvatilištu iako ova ustanova pruža privremeni smeštaj, ali mnogi od njih nemaju gde da odu. Među njima je i Drago Praštalo (52) koji je na nagovor ujaka došao u Beograd 1985. godine iz Bosne i Hercegovine ali je sve krenulo po zlu.
- Radio sam u ujakovoj firmi koja se bavila industrijskom proizvodnjom. Međutim, devedestih je sve propalo i od tada sam išao od nemila do nedraga. Došao sam ovde pre godinu i mesec dana. Samo želim da dobijem papire koje čekam otkako sam došao u Beograd, kako bih mogao da odem u invalidsku penziju – priča Praštalo.
Preskupa vera u prijatelja
Korisnik privremenog smeštaja već skoro šest meseci je i jedan Beograđanin koji je, takođe, imao pristojan život, radio je u knjižari, u životu je pročitao više od 1.000 knjiga, ali ga je poverenje u dugogodišnjeg prijatelja skupo koštalo.
- Početkom 2017. godine bio sam u teškoj finansijskoj situaciji nakon smrti oca, ostao sam potpuno sam i rešio da prodam kuću kako bih novac uložio u posao. Sklopio sam ugovor sa jednim od najboljih drugova kojeg sam poznavao 30 godina. Međutim, on je odjednom nestao sa novcem, a ja sam završio na ulici sa dve torbe. U međuvremenu sam počeo preterano da pijem, dobio epileptični napad izazvan alkoholom i nakon kratkog boravka u Urgentnom centru i bolnici “Laza Lazarević” došao sam ovde – priča I. A. (56) i objašnjava da je isprva bilo teško navići se na život sa nepoznatim ljudima, ali da je sada stekao prijatelje i da uživa u čitanju beletristike i političkih trilera u biblioteci Prihvatilišta.
Priča o umetnosti krenula u pogrešnom smeru
Zidovi Prihvatilišta ukrašeni su umetničkim slikama. Mnoge od njih dela su Milorada Gavrića Gavrila, akademkog slikara koji je imao brojne izložbe i već 25 godina je član ULUS-a. Nije ih poklonio kao neko ko je došao da poseti ljude u ovoj ustanovi, već kao neko ko je od 3. marta 2017. godine i sam korisnik smeštaja. Nakon borbe sa alkoholizmom postepeno, ali uspešno se vraća u normalne životne tokove.
- Posle otvaranja jedne izložbe i burne noći, nastavio sam sutradan sa par drugara slikara da pričam o umetnosti u mom stanu na Dorćolu. Bilo mi je loše, pa su pozvali Hitnu pomoć, proverili su gde ima mesta i tako sam dospeo ovde. Slikam u ciklusima i spremam se za dva uporedna ciklusa, ali najviše volim da slikam Beograd, odnosno ulivanje grada u reku i spajanje sa vodom. On se zove “beli grad”, ali je u suštini pun boja – objašnjava Gavrić i poručuje svim ljudima da se u 2018. godini više posvete umetnosti srpske prestonice koja je, kako kaže, jedna od najlepših u Evropi.
Premašeni kapaciteti i priprema za praznike
Kako nam je ispričala Nevenka Nikić Simatković, direktorka Prihvatilišta za odrasla i stara lica, smeštajni kapaciteti su 104 ležaja dok u ovoj ustanovi tokom godine boravi oko 120 korisnika starosti od 24 do 92 godine, od kojih je 40 teško pokretno. Dve trećine korisnika su muškarci, a najviše ih je „tokom hladnog talasa“. Zaposleni se trude, priča Nevenka, da i korisnici smeštaja ostete radost Nove godine, te će tako ove nedelje biće organizovan zajednički rođendan, potom novogodišnja proslava, a pred Božić pozorišna predstava.
Okićena jelka u Prihvatilištu
Jelka je uveliko okićena, a osim ukrasa na njoj su i novogodišnje želje.
- Sredinom decembra dolazili su volonteri sa Zvezdare i pravili su novogodišnje čestitke sa korisnicima koji su napisali svoje želje. Većina je poželela dobro zdravlje, jedni da odu u neki od domova, bilo je i onih skromnih koji su želeli da dobiju 10 cigareta, ali i dirljivih pa je jedan od njih poželeo da upozna svoje dete. Trudimo se da i oni osete radost Nove godine, a sledeće godine će biti organizovano više aktivnosti, jer ne želimo da hrana i smeštaj budu razlog zbog kojeg žive – zaključila je direktorka.
(Kurir.rs/Blic, S.Luković)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
PRUŽI RUKU: Podelili smo obrok beskućnicima u prestonici
