icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.


Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

KAKO DA DOBIJETE AZIL U NEMAČKOJ AKO STE IZ SRBIJE? Ne pričajte da ste politički prognani, već probajte ovo
Foto: EPA

AZILANTSKA KRIZA

KAKO DA DOBIJETE AZIL U NEMAČKOJ AKO STE IZ SRBIJE? Ne pričajte da ste politički prognani, već probajte ovo

Društvo

Nemački zakon garantuje pravo na azil politički progonjenim osobama ali azilantima iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije i BiH ne priznaju takvu vrstu azila. S obzirom da su Nemci krajem 2015. proglasili sve zemlje Zapadnog Balkana za "sigurne zemlje porekla" njihovim građanima se ne priznaju politički progoni.

 

Iako je Federalni zavod za migracije i izbeglice (BAMF) odbio čak 97 odsto zahteva za azil čiji su podnosioci sa Zapadnog Balkana, jedan mali broj migranata sa Zapadnog Balkana je posle 2015. dobio status ljudi koje štiti nemačka država. Ti ljudi su tražili da budu priznati kao "posebni slučajevi". Njihove zahteve je razmatrala specijalna komisija a takve komisije postoje u svih 16 nemačkih saveznih pokrajina.

 

U gradu-pokrajini Berlinu, ta komisija zaseda u okviru Senata za unutrašnje poslove i sport. Njeni članovi su predstavnici opunomoćenika pokrajinske vlade za migracije i integraciju kao i za pitanja žena, zatim predstavnici katoličke i evangelističke crkve, krovnog udruženja dobrotvornih organizacija "Liga Berlin" kao i nevladinih organizacija "Savet za izbeglice Berlin" i "Savet za migracije Berlina-Brandenburga".

 

"Komisija za posebne slučajeve se bavi sudbinama ljudi koji zapravo moraju da napuste Nemačku", kaže predsednik Komisije Peter Marhofer za DW, "no, ponekad se u zakonu pronađe neki propis na osnovu kojeg nekome ipak može da se odobri ostanak u Nemačkoj; to može, na primer, biti lična odluka senatora za unutrašnje poslove i sport."

 

Glavni kriterijumi u "posebnim slučajevima" su dužina boravka u Nemačkoj i stepen u kojem je dotični integrisan ili nastoji da se integriše. Najvažnije pitanje jeste: da li je ta osoba u stanju da svojim radom obezbedi sebi egzistenciju.

Kada je reč o došljacima sa Zapadnog Balkana, tu često nije dovoljno ni stalno zaposlenje, čak ni ako nadležna komisija preporuči izdavanje boravišne dozvole. "Razlog tome je što je većina ljudi sa Zapadnog Balkana u Nemačku došla tek u poslednje dve godine", objašnjava Peter Marhofer: "Zato su i njihove mogućnosti da ostanu u Nemačkoj – male."

 

Uz podršku berlinske Komisije za posebne slučajeve, 2017. godine je 38 potražilaca azila ipak dobilo dozvolu boravka; 80 zahteva je odbijeno i njihovi podnosioci su morali da napuste Nemačku. Ali odbijani su i oni za koje je Komisija preporučivala pozitivnu odluku.

"Komisija za posebne slučajeve u takvim slučajevima preporučuje izdavanje boravišne dozvole jer se bori protiv važećih pravnih odredbi – ali to je politički stav za koji nema pravnog osnova", objašnjava Tino Brabec zadužen za odnose sa medijima pri Senatu za unutrašnje poslove i sport.

 

I njegov pretpostavljeni, sam senator, ne sme da odlučuje proizvoljno, već prema važećim zakonima. On kaže da su u 462 slučaja deportacije iz Nemačke ljudi sa Zapadnog Balkana u prošloj godini samo primenjeni federalni zakoni.

 

Potražioci azila koje je odbila Komisija za posebne slučajeve imaju još mogućnost da se obrate odborima pokrajinskih parlamenata za peticije – u saveznim pokrajinama u kojima žive. Zašto moraju da napuste Nemačku potražioci azila koje podržava Komisija za posebne slučajeve ili parlamentarni peticioni odbor te potražioci koji uz to imaju i posao ili im se garantuje radno mesto? "Naši zakoni ne predviđaju mogućnost prelaska u status radne migracije", kaže Peter Marhofer, "dakle nemoguće je prelazak sa jednog na drugi kolosek."

 

Potražioci azila sa Zapadnog Balkana čiji su zahtevi odbijeni moraju računati s tim da će dobiti zabranu ponovnog ulaska ne samo u Nemačku već u čitav šengenski prostor. Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu je blokiralo i mogućnost da ti ljudi u nemačkim ambasadama u zemljama Zapadnog Balkana podnesu zahtev za radnu vizu.

 

(Kurir.rs/DW/Anila Šuka, Ridiger Rosig)

Foto EPA

 

 

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR TV VESTI: ŠTA JE UBICA ŽENE I DETETA U RAKOVICI, OTKRIO CIMERIMA U CENTRALNOM ZATVORU? Evo koje su bile njegove poslednje reči!

 

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...