icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

BELA KUGA ĆE NAS IZBRISATI: Srbija među deset zemalja u svetu sa najvećim gubitkom stanovništva
Foto: Profimedia

DEMOGRAFSKA KATASTROFA

BELA KUGA ĆE NAS IZBRISATI: Srbija među deset zemalja u svetu sa najvećim gubitkom stanovništva

Društvo

Deset zemalja koje beleže najveći pad broja stanovnika u svetu su države Istočne Evrope, medju kojima je i Srbija. Procenjuje se da će njihova populacija biti smanjena za više od 15% do 2050. Još više zabrinjava to što većina zemalja odbija razmatranje rešenja za usporavanje "predstojeće demografske katastrofe". Razmere opasnosti od "bele kuge" pokazuje podatak da je od 1989. godine broj stanovnika u najmanje 11 zemalja smanjen je za više od 10%.

 

foto: Profimedia

Medju tim zemljama, kako navode UN, su Bugarska, Moldavija, Letonija, Ukrajina, Hrvatska, Litvanija, Rumunija, Srbija, Poljska i Madjarska, prenosi portal Kvarc (Quartz) u tekstu od 24. januara.

 

U Srbiji će se, prema pisanju portala, broj stanovnika smanjiti za 15%, u Hrvatskoj za 17%, a u Ukrajini 18% do 2050, a na listi prednjači Bugarska, u kojoj se očekuje da broj stanovnika bude smanjen sa sedam miliona u 2017. na 5,4 miliona u 2050. godini, odnosno za 23%.

 

Među najugroženijim zemljama od 1989. su Letonija sa padom broja stanovnika od 27%, Litvanija 23%, Bugarska i Bosna i Hercegovina sa po 21%.

 

foto: Profimedia

Na pad populacije utiču tri faktora - smanjenje stope fertiliteta, masovna emigracija i relativno visoka stopa smrtnosti, kaže se u tekstu. Tomas Sobotka, glavni istraživač u Vitgenštajn centru koji analizira populacionu dinamiku, kaže da "dok su zemlje na zapadu i jugu Evrope privukle veliki broj migranata koji umnogome neutrališe nizak nivo prirodnog priraštaja, države na istoku su u dvostrukom problemu - iseljavanje i nizak prirodni priraštaj".

 

"Mnoge postkomunističke zemlje Centralne i Istočne Evrope imaju najveći demografski pad," kaže Sobotka. I mnoge su već osetile masovno osipanje stanovništva u poslednjih 25 godina," dodao je.

 

foto: Shutterstock

U 2016, broj novorođenih i umrlih bio je isti, po 5,1 milion, dok je migracija podigla broj stanovnika za 1,5 miliona na 511,8 miliona ukupno. Prihvatanje većeg broja migranata se može činiti kao očigledno rešenje za istočnoevropsku demografsku bombu, ali je tema politički obojena.

 

Zapravo, žestok otpor prihvatanju migranata dolazi baš iz zemalja sa ubrzano opadajućom populacijom. U 2015, EU je pogodila izbeglička kriza u kojoj je milion migranata došlo u zemlje bloka. Zemlje kao Grčka i Italija - na glavnoj morskoj izbegličkoj ruti - podnele su najveći teret.

 

Pokušaji EU da pravedno rasporedi migrante po celoj EU nisu uspeli. Od 160.000 planiranih izbeglica za razmeštaj, do avgusta 2017. to je uspelo samo u slučaju 25.000 ljudi: Slovačka je primila 16 migranata, Češka 12, dok su Mađarska i Poljska odbile da prime i jednog, što je izazavalo nove potrese unutar EU jer se po oceni Brisela, "neposlušne" zemlje članice zapravo oglušuju o osnovna načela na kojima je Unija nastala.

 

foto: Filip Plavčić

Međutim, iako migracije umekšavaju demografski pad, nije verovatno da će obrnuti trend. Primer je Nemačka u kojoj je prihvat migranata podigao broj stanovnika, ali istraživači smatraju da čak ni milion njih neće pomoći da se izbegne preteći demografski pad u Nemačkoj.

 

(Kurir.rs/Beta / Euractiv.rs)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.