icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ISPLIVAĆE SVE TAJNE MRAČNOG SREDNJEG VEKA: Više od 20.000 turskih spisa stiglo u Beograd! Ovako su Srbi zaista živeli pod Osmanlijama...
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Dokumenti iz 15, 16. i 17. veka svedoče o životu u Osmanskom carstvu

ISPLIVAĆE SVE TAJNE MRAČNOG SREDNJEG VEKA: Više od 20.000 turskih spisa stiglo u Beograd! Ovako su Srbi zaista živeli pod Osmanlijama...

Društvo

Nešto više svetlosti na život Srba u Osmanlijskom carstvu sigurno će baciti uvid u preko 20 hiljada dokumenata koliko je Arhiv Srbije preuzeo u poslednje dve godine iz turskih arhiva, a deo njih iščitala i obradila orijentalista i arhivista Enisa Alomerović-Hubanić.

 

foto: Tanjug/Filip Krainčanić

 

Reč je o dokumentima iz 15, 16. i 17. veka koja svedoče o životu u Srbiji i na Balkanu pod Osmanskim carstvom, a koji su postali dostupni našim stručnjacima,nakon što su krajem 2015. godine direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić i generalni direktor Direkcije državnih arhiva Turske Ugor Una potpisali protokol o saradnji. Taj ugovor je, napominje Enisa Alomerović-Hubanić, omogućio našim istraživačima pristup turskim arhivima i mogućnost istraživanja u prestonici Srbije. Sa tom misijom je, u istambulskom arhivu boravila protekle dve godine dva puta.

 

TURSKI ISTORIČARI O KOSOVSKOM BOJU: Tamo su POBEDILI SRBI ili je bilo nerešeno! Dođite da uporedimo rezultate

 

"Prvi put smo preneli oko 15 hiljada, a u decembru prošle godine u Beograd smo doneli još 7 hiljada dokumenata u digitalnom obliku. Oni se sada nalazi u Arhivu Srbije i u toku je njihovo sređivanje i obrada kako bi postali dostupna istraživačima " kaže Alomerović-Hubanić, jedan od retkih poznavalaca osmanskog jezika kod nas, na kome su napisana ta dokumenta.

 

foto: Profimedia

 

"Naučno bavljenje istorijom Osmanskog carstva koje je u viševekovnom dodiru sa istorijom Srbije, Balkana i balkanskih naroda je prosto nemoguće bez pisanih tragova. Naša namera je da što veći broj dokumenata koji se tiču Srbije preuzmemo u Beograd " kaže ona.

 

foto: Tanjug/Filip Krainčanić

 

Enisa Alomerović-Hubanić objašnjava da je arhivska građa u Osmanskom arhivu razdvojena na pojedinačna dokumenta i na deftere koji predstavljaju bogat i raznovrstan izvor za našu istoriografiju. Vilajetski popisi, spiskovi poreza i zakupa, platni spiskovi, blagajničke knjige, timarski spiskovi...objašnjava ona, pomažu da se dobije slika o životu građana, trgovaca, zanatlija i seljaka.., ekonomiji, trgovini,saobraćaju... Kao zanimljiv navodi dokument iz 1526. godine o postojanju mosta na Savi i njegovoj popravci, zatim o plovidbi Dunavom različitih tipova brodova od kojih je svaki imao namenu.

 

(VIDEO) UPOZNAJTE KRVAVOG SULTANA: Za 32 godine vlasti sa pravom je zaradio taj NADIMAK

 

"U dokumentima postoje uverljivi dokazi da je turska mornarica prolazila Dunavom i da se delila na ratnu i trgovačku flotu. Istraživanje o namirnicama, vojnoj opremi, drvima za ogrev koje prevozila mornarica svedoče da je Beograd bio trgovinski centar. Brodovi su se razlikovali po broju jedara na pramcu. Imali su jedno ili dva jedra i u zavisnosti od toga su se nazivali laka ili teska galija. Imamo dokumenta o naplati poreza u beogradskom pristaništu ili račune o obnovi beogradskog nasipa."

 

foto: Fonet

 

Alomerović-Hubanić posebno skreće pažnju na značaj deftera - popisnih knjiga za gradove kao što su: Beograd, Smederevo, Užice, Pirot, Niš, Kruševac, Čačak, Vranje, Leskovac i mnoga druga mesta i naselja koja su davno nestala ili su nekada postojala pod drugim nazivom.

 

ISTORIJA PO TURSKOM MODELU: Knez Lazar i srpska ekspanzija krivi za Kosovsku bitku

 

"Defteri su statistički materjali. Odaju strukturu, broj, sadržaj stanovništva. Karakteristično za turske deftere je da se stanovništvo popisivalo sa stanovištva davanja dažbina. Popisna jedinica je bilo domaćinstvo, a ne pojedinac pojašnjava Alomerović-Hubanić.

 

foto: Profimedia

 

Popisivanja su, objašnjava, sprovođena prilikom svake promene sultana, zatim prilikom osvajanja novih teritorija; neka su stanovištva da se popis vršio svakih 30-40 godina, ali postoje defteri čije su godine nastanka ovu tezu opovrgnula, jer je razmak između njih iznosio 4-5 godina. Ona napominje da defteri posredno mogu poslužiti da se dobiju približno tačni podaci o strukturi, broju i sastavu stanovništva, o toponimima, ekonomskom položaju stanovništva, a važan su izvor i za antroponimiju i mnoštvo drugih tema. S druge strane, sultanska pisma, fermani, berati i druga dokumenta sa najvišeg nivoa vlasti daju određene podatke o spoljnoj i uopšte političkoj istoriji Osmanlijskom casrtvu.

 

foto: Tanjug/Filip Krainčanić

 

Alomerović-Hubanić tako skreće pažnju na dokument iz 1560. godine koji je potpisao Sulejman Veličanstveni.

 

"Bio je to ferman, odnosno naredba Sulejmana Veličanstvenog da svako ko mimo zakona ubira porez u Smederevskom sanžaku bude kažnjen. Naredba se odnosila i na Sandžak bega i govori o izuzetno uređenom sistemu u kojem se poštovao zakon i hijerarhija" primećuje.

 

Ima li turcizama u srpskom: Ama, jok, bre!

 

Za nju nema dileme da su očekivanja javnosti u Srbiji od toga šta će novo o ovom istorijskom periodu našim istoričarima i istraživačima reći osmanski izvori, ogromna. To je razumnjivo, kaže, s obzirom na to da pristup turskim arhivima do sada nije bio lak, da malo istraživača zna osmanski, i da se očekuje bi se sada moglo doći do nekih novih podataka bitnih za našu istoriografiju.

 

foto: AP/Ilustracija

 

"Svi se pitaju da li ćemo otkriti novu istoriju našeg srednjeg veka. Ovo što smo do sada videli navodi me na zaključak da naš narod ima brojne predrasude o periodu koji je Srbija provela pod Osmanskim carstvom. Slika je jednostavno svetlija nego što smo pretpostavljali" zaključuje Alomerović-Hubanić.

 

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Tanjug/Filip Krainčanić)

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

SVETI SAVA, najveći srpski svetitelj, slavi se svečano i radno!

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.