Tek što se mlado hrišćanstvo oslobodilo svog velikog neprijatelja - mnogoboštva i počelo da se u miru i slobodi razvija, pojavile su se mnogejeresi i raskoli, koji su niz godina razdirali i potresani Hristovu crkvu. U to vreme, koje je tražilo hrabre i odlučne branioce pravoslavlja, pojavila su se se tri učena i znamenita čoveka: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti. Svojim delom i rečju, ova trojica, koji su bili savremenici, ostali su istrajni pobornici za čistoću Hristove nauke, ne zazirući ni od samih careva.
Za vreme cara Aleksija Komnena, međutim, zapodela se rasprava u Carigradu oko toga koje među tom trojicom svetitelja najvažniji i najveći. Svaki svetac imaoje svoje pristanice: Vasilije je uzdizan kao visokoglagoljiv i po vrlinama jednak anđelima; Grigorije je hvaljen kao veliki poznavaoca grčke nauke i sastavljač mnogih bogoslovskih spisa; pristalice Jovanove isticali su ga kao slatkorečivog govornika i dobrog učitelja.
Da bi prekratio ove rasprave koje su, na kraju krajeva štetile i hrišćanstvu, episkop grada evhaitskog Jovan saopšti da su mu se u snu javila sva tri svetitelja, i da su mu rekli da ni jedan od njih nije veći a drugi manji, već da su ravni i jednaki i da su svi poslati radi ljudskog spasenja. I pošto su sva trojica na istom poslu radila, odlučeno je da se zajedno slave. Episkop Jovan odredio je za taj dan 30. jaunar (12. februar po novom kalendaru), i tako je ustanovljen praznik Tri Jerarha.
Na ikoni se sva tri svetitelja predstavljaju u grupi, sva tri u arhijerejskim odeždama.
Tri Jerarha su zaštitnici ljudi i životinja od studenih i zlih vetrova.
Profesori Bogoslovije Svetog Save otkrivaju Tajnu praznika Sveta tri Jerarha
Svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u januaru mesecu. Vasilije Veliki praznuje se 1. januara, Grigorije Bogoslov 25. januara a Jovan Zlatoust 27. januara. Ipak zajednički praznik ova Sveta tri Jerarha ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena.
Jedni su uzdizali Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju, a treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. Ipak promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. U emisiji "Tajna praznika" Televizije "Hram" srpske pravoslavne crkve, profesori beogradske Bogoslovije daju odgovor na pitanje kako je rešen taj spor i kako su ova tri svetitelja dobila i zajednički datum praznovanja:
Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova
Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti. Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule.
Sveta tri jerarha slave se kod Srba kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu.
Episkop evhaitski Jovan imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno... niti ima među nama prvog ni drugog". Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika.
Današnji praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom. Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti. Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule.
(Kurir.rs / Iz rukopisa knjige Momčila Petrovića "Koju slavu slaviš, Srbine?")
