Srbija je u istraživanjima o percepciji korupcije stagnirala 2017. godine, jer nije bilo bitnog poboljšanja zakona, niti se postojeći primenjuju, ocenila je Transparentnost Srbija i zatražila "radikalne mere" za suzbijanje korupcije.
Na konferenciji za novinare povodom objavljivanja svetskog Indeksa percepcije korupcije za 2017. godinu, predsednik Transparentnosti Vladimir Goati je rekao da Srbija i pored napora za borbu protiv korupcije i učvršćivanje vladavine prava nije "sprovela čak ni aktivnosti iz akcionih planova za borbu protiv korupcije u sklopu EU integracije" kojoj kaže da teži.
"Srbija je pre svega stagnirala, jer je to zemlja zakasnele privatizacije, a i jer privatizacija nije dovoljno efikasna", ocenio je Goati.
Rekao je da je problem i to što se zaposleni u državnoj administraciji i rukovodioci javnih službi "postavljaju kao partijski funkcioneri".
Iako postoje "naznake da se država bori protiv te vrste zapošljavanja", kroz instituciju konkursa, i oni se često ne sprovode kako bi trebalo, dodao je on.
"Ne verujem da ćemo se brzo osloboditi tog strašnog neprijatelja korupcije... Potrebno je više desetina godina za to, jer u Srbiji ipak postoji 'ljudski koruptivni mentalitet' ", ocenio je Goati.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je kazao da su u Srbiji potrebne "radikalne mere".
"Percepcija (korupcije) se sporo menja i mali broj zemlja je u prethodnoj godini napravio pomak, ali u Srbiji nema pomaka ni u prethodnih 10 godina, tako da to što se sporo menja ne može biti izgovor", smatra Nenadić.
Dodao je da neke reformske mere - digitalizacija, pojednostavljenje procedura i predvidivost rada inspekcije mogu smanjiti korupciju, ali "očigledno nisu bile dovoljne da se bitno promeni predstava o korumpiranosti javnog sektora u Srbiji".
Kao prioritete za borbu protiv korupcije, Nenadić je naveo "povećanje javnosti donošenja odluka" i rada Vlade, poboljšanje pravila finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja, i sveobuhvatna pravila o državnom i političkom oglašavanju.
Po Indeksu percepcije korupcije za 2017. godinu, koji je objavila organizacija Transparensi internešenel (Transparency International), Srbija je od 2016. pala za pet mesta i među 180 zemalja i teritorija je na 77. mestu, sa indeksom 41, na skali od nula do 100.
Najbolji rezultat imaju Novi Zeland (indeks 89) i Danska (88), slede Finska, Norveška i Švajcarska sa (85), dok su na dnu Avganistan (15), Sirija (14), Južni Sudan (12) i Somalija (indeks 9).
Od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija je najbolje plasirana, sa indeksom 62, ispred Srbije su ; i Hrvatska (49) i Crna Gora (46), a iza Srbije su BiH (38) i Makedonija (35).
Isti broj indeksnih poena kao Srbija (41) imaju i Kina, Surinam, i Trinidad i Tobago.
