Možete li zamisliti život bez pluća? Pošto ovakva predviđanja prete da postanu realnost, jasno je koliko je važno preduzeti sve moguće korake u cilju sprečavanja odumiranja ljudske vrste. Pluća o kojima je reč su šume, koje polako nestaju s lica zemlje.
Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), naša planeta godišnje gubi 12 miliona hektara šuma. Neadekvatna briga o šumama, klimatske promene, česti šumski požari i suše, problemi su čitavog čovečanstva. U nameri da se ovaj alarmantan problem reši, Ujedinjene nacije su u „Agendi 2030 održivog razvoja“ uvrstile šume, u cilju broj 15 „Život na zemlji“.
Naš region najugroženiji
Govoreći u regionalnim okvirima, jugoistočna Evropa je među najugroženijim područjima od uticaja klimatskih promena. U poređenju sa svetskim prosekom, ova oblast se zagreva daleko brže od ostatka planete. Primeri poput poplava i suša nešto su čemu svedočimo u poslednjih nekoliko godina, a analize pokazuju da će se ovaj trend intenzivirati i biti sve razorniji u budućnosti.
U prvih 15 godina ovog veka, suše su u našoj zemlji prouzrokovale najveću štetu, a podaci iz ovog perioda pokazuju da je reč o čak 70 odsto ukupne materijalne štete. Kada se prevede na jezik novca, dolazi se do alarmantnog iznosa od 3,5 milijardi evra nastale štete. Ni poplave, koje su žestoko pogodile Srbiju pre četiri godine, nisu nimalo naivno uticale na gubitak sredstava. Devastacija izazvana ovom nepogodom procenjuje se na 1,5 milijardi evra.
Upravo su šume i lek i preventivno sredstvo za nastupajuće godine, pa bi briga o njima ne samo doprinela našem zdravijem životnom okruženju nego bi i u ogromnoj meri uštedela državi. Pošumljenost Srbije iznosi približno 29 odsto od ukupne teritorije, što je daleko ispod evropskog proseka. Samo susedna Crna Gora pokrivena je čak 65 odsto šumama.
Dva veka uništavanja
Projekat „Održivi razvoj - inspiracija za budućnost“ upravo se i bavi problemom pošumljenosti, budući da je 21. marta i Međunarodni dan šuma, koji za cilj ima promovisanje njihovog značaja.
U JP „Srbijašume“ kažu da je stanje šuma privatnih vlasnika lošije nego onih koje su u državnom.
- Stanje naših šuma je posledica postupanja s njima u poslednja dva veka. Danas naše šume najviše ugrožava proces sušenja, umiranja šuma zbog aerozagađenja, klimatskih promena i dejstva štetnih organizama - kažu iz JP „Srbijašume“.
Profesor Šumarskog fakulteta Milan Medarević upozorava da aktuelan odnos prema šumama neizbežno dovodi do katastrofalnog ishoda.
- Problem predstavljaju bespravna seča i šumokrađa, a rešenje svih problema je pošumljavanje. Nestajanje šume je nestajanje ljudi! Skoro milion hektara bi trebalo da pošumimo - objašnjava profesor Medarević.
Jedna od tačaka 15. cilja održivog razvoja (SDG) predviđa neutralnost degradacije zemljišta (LDN). Ona podrazumeva planiranje aktivnosti do 2030, tako da se zemljište unapredi u onoj meri u kojoj je degradirano.
- Dugoročno, ako nastavimo s ovim negativnim trendom, možemo izazvati transformaciju čitavih šumskih ekosistema, menjajući raspored i sastav šuma - kaže ministar Goran Trivan.
Ugasite svetlo
POVEŽI SE SA PLANETOM
Simboličnim gašenjem svetla od 20.30 do 21.30 sat u subotu, 24. marta u Srbiji će se po deseti put održati akcija „Sat za našu planetu“. Tema ovogodišnje akcije je „PovežiSeSaPlanetom“. Na ovaj način ukazuje se na posledice klimatskih promena, ali i na to da svaki pojedinac ima moć da doprinese njihovom ublažavanju.
Akciju „Sat za našu planetu“, u svetu poznatu kao „Earth Hour“, dosad je na globalnom nivou podržalo više od 7.000 gradova iz 178 zemalja, među njima je i 91 grad i opština u Srbiji.
PRIMERI DOBRE PRAKSE
Hemofarm
POŠUMLJAVANJE KAO PREVENCIJA UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA
Klimatske promene su naša realnost. U Srbiji, jedna od njihovih najvećih direktnih posledicu su razarajuće poplave, koje iz godine u godine nanose velike štete stanovništvu.
Nažalost, uprkos ljudskim žrtvama, mi još nismo svesni prave opasnosti od poplava, pa ne iznenađuje to što nam se one ponavljaju. Ipak, iznenađuje činjenica da u Srbiji ni osiguravajuće kuće ne priznaju rizike od klimatskih promena, pa tako ni poplava, što pred nas kao društvo stavlja važan i hitan zadatak da razvijamo svest o našem negativnom uticaju na prirodu i njegovim posledicama.
- „Hemofarm“ je zamalo tu lekciju naučio na najteži način. Tokom razarajućih poplava u Šapcu 2014. godine, izlivena voda je stigla gotovo do ulaza u naše fabričko postrojenje. Jasno vam je da kada bi voda ušla u sterilni farmaceutski pogon, od njega više ne bi bilo nikakve koristi i bio bi neupotrebljiv - istakla je direktorka korporativnih poslova i komunikacija „Hemofarma“ Sanda Savić i dodala:
- Samo pribranim stavom i proaktivnim delovanjem naših šabačkih kolega, iskopani su rovovi oko postrojenja i podignuti nasipi, što je sprečilo finalni prodor vode u objekat. Poučeni ovim iskustvom, rešili smo da ništa ne prepuštamo slučaju i na sebe preuzeli odgovornost podizanja svesti stanovništva u sredinama u kojima poslujemo. Zato smo zajedno sa našom „Hemofarm Ffondacijom“ u više navrata organizovali pošumljavanje Šapca i Podgorice. Sadeći više od 400 stabala zajedno sa predstavnicima lokalne uprave, glumcima, kolegama i mališanima, osim prevencije, uticali smo i na aktivaciju lokalnih zajednica.
National Geographic
ZAJEDNO ZA PRIRODU
Magazin National Geographic, čije izdanje na srpskom jeziku godinama izdaje naša kompanija, u novembru prošle godine je simbolično ukazao na značaj održivog razvoja i odgovornost kompanija prema životnoj sredini, sađenjem sadnica lipa u delu Topčiderske šume.
Akcija je sprovedena zajedno sa kompanijama koje takođe konstantno unapređuju svoje društveno-odgovorno poslovanje kao što su: „Apatinska pivara“, Eurobank, „Coca-Cola HBC Srbija“ i „Delhaize“, sa ciljem da ovakve akcije postanu sastavni deo redovnih korporativnih aktivnosti.
Eurobank
DESET OAZA ZA DESET GODINA
Projekti zaštite i očuvanja životne sredine započeti su revitalizacijom i rekonstrukcijom centralnih gradskih parkova u gradovima u kojima banka s uspehom posluje, čime smo omogućili da urbane sredine dobiju svoje sređene i čiste „zelene oaze“.
S tim u vezi, Eurobank PARKOVI startovali su 2007. godine rekonstrukcijom Botaničke bašte „Jevremovac“ u Beogradu, a nastavili se uređenjem ukupno 10 zelenih oaza u Jagodini, Novom Sadu, Nišu, Požarevcu, Pančevu, Vrnjačkoj Banji i Pirotu.
Eurobanka tradicionalno učestvuje u akcijama koje za cilj imaju podizanje svesti o značaju ekologije i i očuvanja prirode za buduće naraštaje. Kao prijatelj akcije pošumljavanja, u saradnji sa Gradskim zelenilom, zasađeno je više od 200 sadnica na Adi Ciganliji, u okviru Parka za venčanja, u Pančevu u okviru Narodne bašte, u Bloku 44 na Novom Beogradu i u Topčiderskoj šumi.
U cilju očuvanja prirodnih resursa i smanjenja generisanog otpadnog papira, Eurobanka primenjuje program optimizacije i uštede papira. Uvođenje digitalizacije dokumenata i slanje elektronskih izvoda omogućilo je transformaciju operacija „zasnovanih na papiru“ u operacije“ bez papira“. Banka je u periodu 2015-2017. reciklirala više od 30 tona papira.
Četvorogodišnji projekat
UN FAO ZA ŠUME SRBIJE
Prošle godine započet je četvorogodišnji projekat koji sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Projekat vrednosti od 3,75 miliona američkih dolara finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF), a usmeren je ka dugoročnom poboljšanju stanja šuma i održivosti šumskih ekosistema u Srbiji.
Projekat se bavi ne samo tehničkim pitanjima već ima potencijal da utiče na promene starih praksi u planiranju i proizvodnji, da se suoči sa trenutnim i budućim izazovima koje su se pojavili pod uticajem klimatskih promena i koji utiču na očuvanje biodiverziteta.
Globalno priznata ekspertiza FAO i dugogodišnje iskustvo u oblasti šumarstva uticali su na to da implementacija projekta GEF bude poverena ovoj organizaciji kao najrelevantnijoj u ovoj oblasti. Zvanične srpske institucije su zajedno sa FAO učestvovale u fazi pripreme projekta.
Planirano je da šumski fond Republike Srbije do 2020. godine bude transformisan u sistem alata za procenu i nadgledanje stanja šuma, čime će se omogućiti rešavanje pitanja i zadovoljavanje sve većih potreba u šumarstvu. Ovako formiran sistem predstavljaće konstantan izvor objedinjenih i standardizovanih podataka koji će biti dostupni zvaničnim institucijama, ali i široj javnosti. U okviru projekta planirana su predavanja i obuke za zaposlene u institucijama koje gazduju šumama, ostale državne institucije, ali i korisnike šuma.
Eko-znak
POTVRDA BRIGE O PRIRODI
Kada vidite Eko-znak na nekom proizvodu, to znači da je on u samoj proizvodnji, eksploataciji i nakon završenog životnog ciklusa imao manji uticaj na životnu sredinu nego drugi proizvodi na tržištu.
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine kažu da trenutno četiri naše kompanije imaju prava na korišćenje Eko-znaka.
- To su „Potisje“ iz Kanjiže, „Tarket“, „Keramika Kanjiža“ i kompanija „Daj daj“, koja proizvodi platnene pelene. Oni imaju Eko-znak za oko 11 proizvoda - navode u ministarstvu.
Eko-znak se dodeljuje na osnovu prethodno ustanovljenih kriterijuma koji su preuzeti od Evropske unije, koja ima sličan znak koji se zove Eko-cvet EU.
Postoji spisak proizvoda kojima se može dodeliti Eko-znak, kako evropski tako i naš. Postoje samo dve usluge kojima se može dodeliti Eko-znak, to je usluga kampa i hotelskih usluga. Što se tiče proizvoda, znak mogu dobiti: deterdženti, sredstva za pranje i čišćenje, nameštaj, tekstil, odeća, drvene i podne prekrivke, keramičke pločice...
S. Slamnig - M. Branković
