Pravoslavni vernici danas proslavljaju praznik Cveti, čiji su običaji neraskidivo povezani sa buđenjem prirode i bujanjem novog života.
Spada u pokretni praznik koji se slavi uvek dan posle Lazareve subote - Vrbice.
Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, a jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Kako je kod nas za palmu suviše hladno, narod se prilagodio i u crkvu se nose šimšir, tisa, te grančice vrbe ili masline.
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki i zdravi, ljubičicu da bi bili mirišljavi i privlačni, te vrbove grančice da svi budu napredni. Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje u nju. Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem.
Do današnjih dana održao se običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja. Šta se sme, a šta ne sme zavisi od toga koga pitate. U ovom slučaju odgovor može biti potpuno protivrečan, što samo govori o bogatstvu narodnih običaja različitih krajeva Srbije.
U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i u parkovima darujući jedni drugima cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva jer traje post. U tom kraju se to uzima za zlo jer „onaj koji se veseli i peva navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo“. Ako ste pak u istočnoj Srbiji, zapevati se mora. Na taj dan okupe se mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi.
(Kurir.rs Foto: Profimedia)
