Krajem 1915. oko pola miliona austrougarskih, nemačkih i bugarskih vojnika napalo je Srbiju, čija se vojska uz teške gubitke povlačila preko Kosova i Metohije, Crne Gore i Albanije, sve do Krfa.
U nameri preseče povlačenje, Austrougarska je preduzela operaciju da to odstupanje u Crnoj Gori preseče.. Bečki generali znatne snage uputile su u tom pravcu.
Aleksandar Karađorđević uputio je telegram komandantu crnogorske vojske Janku Vukotiću u kome se kaže: "Ako, serdare, zadržite neprijatelje 24 časa da ne prodru na Kosovo, vi ste se odužili srpstvu i slovenstvu!"
U to vreme, crnogorska vojska bila je u veoma teškoj situaciji. Vojnici su ili imali letnje uniforme, ili nosili odeću donetu od kuće. U jedinicima gotovo da je vladala glad - sledovanje za nekoliko dana bilo je samo pola kilograma hleba.
Crnogorski vojnici nosili su zastarelo oružje, a i municije je bilo malo - oko 200 do 400 metaka na jednu pušku. Ukupan broj vojnika pod komandom Janka Vukotića bio je oko 6.500.
U odlučujućim bitkama 6. i 7. januara 1916, na Mojkovcu, Austrougari nisu uspeli da ostvare svoj naum - vojska Kraljevine Srbije povukla se preko Čakora i Podgorice za Albaniju.
Ali, rat se nastavio. Austrougari su 11. januara osvojili Lovćen, dva dana kasnije i Cetinje, a 22. januara 1916. crnogorska vojska je kapitulirala.
Janko Vukotić bio je zarobljen, a nakon povratka iz austrougarskih kazamata posle rata i ujedinjenja 1918. godine, vojnu karijeru nastavio je u Beogradu.
Bio je u nemilosti Nikole Pašića, koji je uporno odbijao da mu da čin generala. Tek na treću intervenciju kralja Aleksandra, koji ga je izuzetno poštovao, dobio je čin brigadira.
Put ga je vodio preko Kragujevca, gde je bio komandant tamošnje armijske oblasti, Sarajeva, Skoplja da bi se tek 1925. godine vratio u Beograd i dobio čin armijskog generala.
Umro je dve godine kasnije i sahranjen je u Aleji velikana.
(Kurir.rs/Momčilo Petrović)
NE PROPUSTITE
