Svaka peta siromašna osoba u Srbiji je dete, a samo u Beogradu 2.000 mališana živi i radi na ulici. Po nekim procenama, u celoj zemlji broj te dece je duplo veći. Neki od njih, nažalost, od svoje šeste godine već počinju da rade razne poslove - čiste kuće, prodaju predmete, skupljaju sekundarne sirovine, peru šoferšajbne kako bi pomogli svojim roditeljima. Određen broj je često seksualno i radno eksploatisano.
Nažalost, u prestonici postoje samo dva Svratišta gde ova dečica mogu da pronađu pomoć i utočište, a od 2007. do 2017. godine kroz ovu instituciju prošlo je oko 1.024 mališana.
Povodom Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici, a koji se obeležava u 130 zemalja sveta danas, skrenula se pažnja na tu decu i na probleme sa kojima se oni svakodnevno susreću.
Ekipa Kurira uputila se ovim povodom u Svratište, čiji su korisnici usluga deca uzrasta od pet do 15 godina, koja su zbog načina života izložena višestrukim rizicima. Dočekala nas je grupa nasmejane dece, nažalost, neka od njih još uvek rade na ulici kako bi pomogli svojim roditeljima, ali se boje da to kažu jer strahuju da će biti u problemu zbog toga.
Jedna od korisnica Svratišta, jednanestogodišnja Lj. C., kaže da je ranije morala da radi kako bi novčano pomogla roditeljima, ali je sada srećna jer više ne radi.
- Srećna sam zato što se od septembra ponovo vraćam u školu. Pravila sam pauzu, imala sam neke porodične probleme, pa sam ponavlja i sada ću opet u peti razred. Inače živim sa ocem, majka nas je napustila, nije sa mnom... I jesam i nisam tužna zbog toga.. Ne znam koji je razlog, a tata je nekako preboleo - priča za Kurir ova devojčica, koja i pored svih teškoća ima osmeh na licu.
Ona ima još četiri brata i četiri sestre, majka ih je povela sa sobom, a ona i stariji brat ostali su sa ocem.
- Tata radi u Gradskoj čistoći, ja mu pomažem oko kućnih poslova. Ranije sam radila, pomagala sam roditeljima.. Sakupljala po kontejneru, sirovine, to smo posle prodavali.. Nisam nikada prosila, ali sam skupljala sirovine, bilo mi je malo teško tada - priča nam ona i nastavlja:
- Majka nas je ostavila pre šest, sedam meseci, nju ne viđam, a braću i sestre viđam povremeno.. U Svratište svraćam tri puta nedeljno, mnogo mi je lepo ovde, kupam se, jedem, igram sa drugom decom. Ovde sam baš srećna, a volela bih da i druga deca koja su imala takav problem dođu ovde, a znam da ih ima dosta. Sretala sam ih ranije, moraju sve i svašta da rade i prose i dan danas neki to rade, a neki dolaze i ovde.. Ja sam mnogo srećna što ponovo krećem u školu - završila je svoju Lj. C.
Uspeli smo mnogo dece da izvedemo na pravi put
Koordinatorka Svratišta za decu Jasna Bratičević kaže za Kurir da najviše dece koja žive i rade na ulici ima u Beogradu.
- Sva ta deca dolaze iz ekstremno siromašnih porodica. Neki od njih provode veći deo vremena na ulici sa roditeljima, pomažu im, skupljaju sekundarne sirovine, prodaju neke stvari, peru šoferšajbne. Za svaku državu je bitno da uvaži i prava ove dece, da se ta deca posmatraju kao jedna grupa koja je izuzertno diskriminisana, koja je stalno na nekoj margini. Postoji problem sa uvažavanjem i poštovanjem prava baš te dece. Zbog toga se mi zalažemo, na ovaj dan, ali i svakog drugog dana, kroz naše usluge koje nudimo toj deci, da im pomognemo na razne načine, kroz različite programe - objašnjava Jasna i dodaje:
- Naravno, ima i zloupotrebljene dece, izloženi su rizicima, radnoj i seksualnoj eksploataciji. Na sreću, taj broj je manji. Mi smo jeidna organizacija koja radi isključivo sa tom decom, imamo dva Svratišta u Beogradu, radimo sa više od 350 dece, idemo i na terene gde oni žive ili rade. Uspeli smo mnogo dece da izvedemo na pravi put, a cilj nam je da svakom detetu pružimo podršku i pomognemo.
Mora da se uključi čitavo društvo
Zaštitnik građana Zoran Pašalić poručio je da se u rešavanja ovog problema mora uključiti čitavo društvo.
- Deca ulice najranjiviji su i pravno nevidljiv deo našeg društva, a njihova prava su višestruko ugrožena - počev od bezbednosti do prava na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Ta deca su često seksualno i radno eksploatisana, žrtve su nasilja i diskriminacije, najčešće žive u ekstremnom siromaštvu, u neformalnim naseljima, često bez pristupa tekućoj vodi i struji, u velikom broju slučajeva bez ličnih dokumenata i pristupa institucijama - istakao je Pašalić i naglasio da se problemi dece ulice mogu rešiti samo odgovarajućom međusektorskom saradnjom nadležnih državnih organa i institucija.
(Kurir.rs, Mina Brankovic Foto: Vladimir Šporčić)
NE PROPUSTITE
