Broj obolelih od dijabetesa u Srbiji je u porastu, a u javnosti postoji sumnja da je u direktnoj vezi s NATO bombardovanjem 1999! Istraživanja o posledicama agresije na SRJ naslućuju da su bombe sa osiromašenim uranijumom uzrokovale i porast drugih bolesti, a ne samo malignih oboljenja.
Stručnjaci, ipak, navode da je u proteklih deset godina za dva odsto uvećan broj obolelih od šećerne bolesti, što se ne može eksplicitno dovesti u vezu s bombardovanjem, međutim, ne isključuju tu vezu. A. R., otac dvojice dečaka koji imaju dijabetes tipa 1, veruje da postoji veza između bombardovanja i porasta broja obolelih. Kako kaže, oba sina su dijabetes dobila kada su imala devet godina i kod nijednog nije moglo da se utvrdi da je u pitanju nasledni faktor. Uznemireni otac - Broj obolele dece od dijabetesa tipa 1 u poslednjih desetak godina 11 puta je veći u odnosu na period posle bombardovanja 1999. Moj stariji sin dobio je dijabetes tipa 1 2013, a mlađi 2017. godine. Kada je stariji dečak dobio dijabetes, bio je jedini oboleo u svojoj osnovnoj školi. Trenutno u toj školi ima šestoro dece koja imaju isti tip dijabetesa. Na opštini Surčin, u kojoj živimo, takođe je drastično povećan broj dece koja su dobila dijabetes tipa 1, što se može proveriti i kod nadležnih lekara. U rehabilitacionom centru u Bukovičkoj banji na predavanjima su nam izneli zanimljiv podatak: do godine 1986. obolevalo je petoro dece na 100.000 stanovnika, a 2011. godine taj broj se povećao na 14 dece na isti broj stanovnika - rekao je zabrinuti otac. Dekan beogradskog Medicinskog fakulteta i naš istaknuti endokrinolog-dijabetolog Nebojša Lalić kaže da je broj obolelih od dijabetesa porastao sa šest na osam-devet odsto u proteklih deset godina. - Međutim, uočen je rast obolelih i u zemljama u okruženju i zato je malo osnova za tvrdnju da postoji direktan uticaj osiromašenog uranijuma na porast broja obolelih od dijabetesa. Mi smo, dakle, u evropskom nivou. Ali, pošto se najavljuje formiranje komisije za istraživanje NATO bombardovanja, njeni članovi trebalo bi sve da uzmu u obzir, pa i dijabetes - navodi Lalić. Obaveza države Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je juče da je ubeđena da će komisija za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. uspeti da dokaže istinu o vezi bombardovanja osiromašenim uranijumom i porasta broja obolelih od raka. Gojkovićeva je po hitnom postupku zatražila osnivanje komisije i očekuje da će parlament do kraja nedelje usvojiti tu odluku. - Komisija će imati zahtevan zadatak da istraži posledice bombardovanja 1999. na zdravlje i životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na upotrebu projektila sa osiromašenim uranijumom. Ubeđena sam da će se dokazati suštinskim i posvećenim radom poslanika da ima uticaja bombardovanje osiromašenim uranijumom na porast malignih oboljenja u Srbiji. Mi imamo obavezu prema građanima da im nakon iscrpnog rada saopštimo istinu jer je to zločin bez presedana - rekla je Gojkovićeva i dodala da će u te svrhe biti obezbeđen novac iz budžeta zemlje. U tome će, kako je navela, pomoći izveštaj parlamenta Italije, "države koja je jedna od članica NATO koje su učestvovale u bombardovanju, a koja je posle višegodišnjeg istraživanja i ispitivanja relevantnih činilaca dokazala da su italijanski vojnici umirali i obolevali i obolevaju od posledica toga što su boravili na područjima na kojima su korišćeni projektili sa osiromašenim uranijum, između ostalog i na KiM": Oboleli i vojnici - Frapantno je da je oko 4.000 vojnika obolelo od raznih malignih bolesti i oko 300 izgubilo život zato što je boravilo na tom području, a nije imalo nikakvu zaštitu, za razliku od pojedinih drugih stranih trupa koje su boravile na tom području. Profesor na Medicinskom fakultetu i poslanik DS Dušan Milisavljević kaže da podržava sve što je u interesu bezbednosti zdravlja naših građana: - Trebalo bi da se istraži sve što može da šteti zdravlju kako bi se otklonile štetne posledice. Inače, za predsednika komisije predložen je Darko Laketić, poslanik SNS i predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu. - Imamo jako povećanu učestalost malignih oboljenja i oboljenja krvi i neophodno je da sa medicinskog i humanog aspekta dokažemo šta je uzrok toga, mi to dugujemo narodu, naša je obaveza da to uradimo i nadam se da ćemo to sa uspehom uraditi - kazao je on i dodao da je predviđeno da prvi preliminarni izveštaj komisije bude objavljen 2020. godine.
Pravne posledice Advokat Borivoje Borović o naknadi štete Građani bi mogli da traže do 10.000 evra
Advokat Borivoje Borović kaže da, ukoliko komisija utvrdi da je rast broja obolelih od malignih oboljenja u direktnoj vezi da bombardovanjem, što je izvesno, stiče se pravni osnov za podnošenje tužbi radi naknade štete. - U tom slučaju država Srbija mogla bi da tuži pojedinačno države članice NATO koje su učestvovale u bombardovanju Srbije. A mogli bi i građani da tuže državu Srbiju kao učesnika ratnih dešavanja, koja bi pak novac regresirala od zemalja članica NATO. U našem pravu je, inače, naknada štete za teške posledice mizerna - do 10.000 evra. Uz to, sve je to pravno i, značajnije, politički dosta komplikovano. Jer, kako Srbija da tuži članice NATO kada upravo sa njima pregovara o Kosovu i ulasku u EU - kaže Borović.
Sastav komisije Stručnjaci raznih profila
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Radan Džodić pozdravlja osnivanje komisije za istraživanje NATO bombardovanja: - Neophodno je formiranje komisije, koja bi trebalo da bude sastavljena od stručnjaka različitih profila kako bi se nedvosmisleno utvrdilo da li je bombardovanje osiromašenim uranijumom u vezi sa povećanjem broja obolelih od raka i kako bi se preduzeli dalji koraci. Ako bi se utvrdilo da je naneta šteta, pretpostavljam da bi onda bili u prilici da treže odštetu.
Brojke 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno na Srbiju 1999. 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom izručeno na Srbiju prema NATO izveštaju, a prema podacima VJ - 50.000 4,5 milijardi godina je vreme poluraspada uranijuma U238 300 dece sa nekom od malignih bolesti otkrije se svake godine u Srbiji, od kojih umre oko 50 333.000 novih slučajeva obolelih od raka otkriveno od 2001. do 2010. i, u istom periodu, 186.000 građana Srbije 8 miliona ljudi 2014. umrlo od raka na sedam milijardi stanovnika, što je oko 114 umrlih na 100.000 stanovnika 22.000 ljudi 2014. umrlo od raka na 7, 2 miliona stanovnika, što je 300 na 100.000 stanovnika
Činjenice Srbija negativni rekorder u svetu Broj obolelih od karcinoma kod nas svake godine raste za dva odsto, a u svetu za 0,6 procenata Na 100.000 stanovnika registruje se 5.500 obolelih od različitih vrsta karcinoma, a u svetu 2.000 Osiromašeni uranijum iz NATO bombi ima najjače dejstvo posle 15 do 20 godina Do 1999. u Srbiji od raka godišnje obolevalo 9.000-19.000, a umiralo 9.000-12.000 osoba 2009. bila 26.663 nova bolesnika i 15.042 žrtve kancera Od 1999. do 2012. stopa obolevanja od svih vrsta karcinoma porasla za 30 odsto Broj obolelih 2013. u odnosu na 1999. udvostručio se - obolelo 37.437 i umrlo 21.007 osoba U 2014. bilo 40.000 samo novoobolelih
Kurir.rs/Ekipa Kurira
Foto: EPA
