Slovenački moćnici predvođeni Borutom Jamnikom, koga tamnošnji mediji zovu grobarom privrede, smislili su novi nezakoniti plan da onemoguće srpskoj AIK banci da kupi ostatak akcija Gorenjske banke od firme „Sava“, i to zloupotrebljavajući dva velika igrača, globalna fonda, američki „Jork kapital menadžment“ i kiparski „Elements kapital partners“.
Naime, ovi fondovi su poverioci i bezmalo većinski vlasnici akcija „Save“, koji odjednom sada odbijaju novac od nje i traže konverziju potraživanja, odnosno akcije u Gorenjskoj banci, u kojoj „Sava“ ima 37,7 odsto udela, ali bez upravljačkih i glasačkih prava. Namera im je da na taj način uđu u Skupštinu akcionara Gorenjske banke i odatle miniraju postupke AIK banke, čiji je vlasnik srpski biznismen Miodrag Kostić, a koja sada ima 32,5 odsto vlasničkog udela u slovenačkoj banci.
- Krajem januara ove godine „Sava“ je postigla dogovor sa još nekoliko vlasnika Gorenjske banke da prodaju svoje akcije AIK banci, a potom je i Evropska centralna banka donela odluku kojom je AIK banci odobrila dalju kupovinu akcija Gorenjske. Time je AIK banka postala prva banka sa prostora zapadnog Balkana koja je dobila dozvolu da kupi neku evropsku banku. Iako je pre nekog vremena izgledalo da će „Sava“ najboljem ponuđaču, AIK banci, bez prepreka prodati svoj udeo u Gorenjskoj banci, sada izgleda da se to uopšte neće desiti - priča naš izvor.
Sabotaža je kulminirala kada je skupština kompanije „Sava“ (koju čine njeni većinski vlasnici i kreditori, slovenski državni holding SDH, Kapitalska družba KAD i fond „Jork“) zahtevala da AIK banka dobije saglasnost Narodne banke Srbije, Banke Slovenije i Evropske centralne banke.
- Uopšte nije jasno na osnovu čega su zahtevali sve te dozvole. Dakle, očigledno je da se miniraju prodaja i poslovanje srpske banke. AIK banka je dozvolu srpske centralne banke, kao i srpskog i slovenačkog zaštitnika konkurencije dobila, a dozvola koju je dala Banka Slovenije za preuzimanje Gorenjske banke važila je do februara ove godine, nakon čega AIK banka nije tražila novu dozvolu - priča dobro upućen izvor.
Iza svega stoji zloglasni Borut Jamnik, koji preko svojih kadrova čini sve da Gorenjska banka ne dođe u ruke novog vlasnika
Kako dodaje, pošto AIK banka do 30. aprila ove godine nije dostavila sve tražene dozvole od regulatora, „Sava“ je obustavila postupak prodaje većinskog udela u Gorenjskoj banci iako je banka iz Srbije prethodno bila ispunila sve uslove iz ugovora o prodaji koji je zaključen sa konzorcijumom „Save“.
- Iza ove mreže stoji zloglasni Borut Jamnik, koji preko svojih kadrova u državnim preduzećima, institucijama i medijima čini sve da Gorenjska banka ne dođe u ruke novom vlasniku, nego da na kraju završi u „sigurnim“ rukama korporacija koje kontroliše mreža „države u državi“, poput fondova „Jork“ i „Elements kapital“ - zaključuje naš sagovornik.
O delovanju Jamnika i „njegove hobotnice“ Kurir je ranije već pisao. Na to je nedavno podsetio i portal Nedeljnik, u tekstu u kom se navodi da Jamnik „sračunato odbija strane investitore“.
Kurir nije dobio odgovore od AIK banke na ovu temu.
Boje se, pa im se žuri
KOSTIĆ BI IMAO SVU KONTROLU
Na predstojećoj skupštini, 22. juna, akcionari Gorenjske banke će odlučivati o trojici novih članova Nadzornog saveta.
- Nakon odluke Banke Slovenije, „Sava“ kao najveći akcionar Gorenjske već tri godine nema glasačka prava, što znači da će na skupštini među akcionarima sa glasačkim pravom biti najjača AIK banka, koja ima oko pola svih deonica sa glasačkim pravom. Međutim, ako vlasnici „Savinih“ akcija Gorenjske banke postanu dosadašnji vlasnici njenih obveznica, oni bi sa 37 odsto dobili i glasačka prava kojih sada „Sava“ nema. Gorenjska banka ima nešto manje od devet odsto sopstvenih deonica, pa nema glasačko pravo, pa na osnovu toga sada je kontroliše Kostić. Zbog svega ovoga vlasnicima „Save“ žuri se da svoj plan sa fondovima sprovedu pre skupštine - kaže naš sagovornik.
Milan Kovačević
PLAN SLOVENACA NIJE ZAKONIT
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević nije iznenađen opstrukcijom srpske investicije u Sloveniji:
- Ako kompanija „Sava“ ima akcije u banci i istovremeno je dužna, onda taj kome je ona dužna ne bi mogao direktno da uzme akcije. Čak i u slučaju da je imao zalogu na njih, trebalo bi prvo da se prodaju i da se zatim naplate poverioci. Međutim, kad god se neko nameri da postane značajniji vlasnik nekog akcionarskog društva, postoji mogućnost da mu uprava smeta. Sasvim je moguće da bi postojeća uprava te banke volela nekoga drugoga, a ne AIK banku, ali nemam dovoljno informacija da to tvrdim.
Ekipa Kurira
