Deklaracije neusaglašene sa sastavom proizvoda: Uvaljuju nam loš hleb i soju umesto mesa!
Društvo -
Poljoprivredni inspektori zatvorili 26 pekara samo od početka godine, dok potrošači upozoravaju da u salamama i čajnim kobasicama ima više soje i leda nego mesa
Pekari i proizvođači mesnih prerađevina najviše u Srbiji muvaju sa sastavom svojih proizvoda, što znači da kupac ne može biti siguran da će u njima i biti ono što piše na deklaraciji.
Na konferenciji o bezbednosti hrane "Šta jedemo pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović upozorio je da je poljoprivredna inspekcija u kontrolama hrane biljnog porekla utvrdila da najviše neusaglašenosti deklaracije i stvarnih sastojaka proizvoda ima u mlinsko-pekarskoj industriji.
- Od početka godine zatvorili smo i zabranili rad 26 pekarskih objekata zbog neusaglašenosti deklaracije sa sastavom proizvoda. U Srbiji ima 3.500 pekara i uglavnom su to mali pogoni koji često menjaju vlasnika, pa novom treba vremena da se upozna sa propisima i da se prilagodi. Higijena je tačka od koje nema odstupanja i tu smo vrlo rigorozni - rekao je Vujović.
On je upozorio da ako na proizvodu stoji slika lešnika, u deklaraciji mora da piše koliko on sadrži lešnika, ili deklaracija nije ispravna. Vujović je istakao i da su od 2010. do 2016. godine sprovedene 24.194 kontrole proizvoda biljnog porekla.
- Doneta su 4.294 rešenja o otklanjanju neusaglašenosti sa deklaracijom, 835 rešenja o zabrani prometa, 311 rešenja o zabrani proizvodnje i 1.401 zahtev sudovima za pokretanje prekršajnog postupka - rekao je Vujović.
foto: Medija Centar
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da ta organizacija trenutno sprovodi kontrolu kvaliteta mesa i mesnih prerađevina i da prve analize pokazuju da je u salamama i čajnim kobasicama manjeg broja proizvođača ima više soje i leda nego mesa.
- Završili smo prvi krug uzorkovanja najjeftinijih proizvoda od mesa, čajnih kobasica, fermentisanih kobasica i parizera, i analizirali da li njihov sastav odgovara onome što piše na deklaraciji. Pitanje je da li su proteini koji su tamo naznačeni proteini iz mesa ili iz soje. Za mesec i po dana ćemo objaviti rezultate, ali u ovom trenutku mogu da kažem da u najjeftinijim mesnim prerađevinama ima najviše soje i leda. To znači da mi najviše plaćamo soju i led, a mislimo da je meso, i to je ono što je problem. Proizvođači znaju da vrlo mali broj laboratorija može 100 odsto da detektuje poreklo proteina, i to koriste. Reč je o malom broju proizvođača i mi ćemo njihova imena javno saopštiti - kaže Papović.
On dodaje da su u analizu mesa i mesnih proizvoda krenuli na zahtev potrošača koji najviše sumnjaju u kvalitet upravo tih proizvoda.
Novi trend
Uspon organske proizvodnje
Savetnik ministra poljoprivrede Nenad Dolovac istakao je da, kao posledica sve većih zahteva potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti hrane, organska proizvodnja u Srbiji iz godine u godinu raste:
- U 2011. je pod organskom proizvodnjom bilo 6.335 hektara, a prošle godine 15.160 ha, što je povećanje od dva i po puta. Pod organskom proizvodnjom u Vojvodini je najviše žitarica, dok organskih voćnjaka najviše ima u jugozapadnoj Srbiji. U Srbiji je 2011. bilo 213 proizvođača organske hrane, a u 2017. njih 451, ne računajući 324 njihova komitenta.
Unija pekara
Problem prave male pekare
Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, smatra da nije strašno što je inspekcija zatvorila 26 od više hiljada pekara.
- Ako 0,3 odsto pekara ne radi na adekvatan način, ne možemo optužiti sve pekare. Pekarskoj industriji već nekoliko godina unazad ne cvetaju ruže, i to se pretvorilo u neku vrstu porodičnog posla od dvoje ili troje ljudi. Savetovao bih potrošače da slobodno kupuju kod velikih industrijskih proizvođača koji nude pakovanja od sedam dana, a da može doći do odstupanja u malim zanatskim pekarama jer ne možemo sve da ih kontrolišemo.
foto: Nemanja Pančić
Činjenice
Porazna statistika za 2017.
- 14.484 kontrola sprovela je poljoprivredna inspekcija
- 294 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka podneto sudovima
- 66 prijava za privredne prestupe podnela je inspekcija
- 58 krivičnih prijava podneto
- 43.813 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla stavljeno van prometa
- 124 litra alkoholnih pića oduzeto i uništeno
