Karcinom pluća se u Srbiji dnevno dijagnostikuje kod 20 osoba, a čak 12 njih izgubi bitku sa ovom teškom bolešću. Po učestalosti raka pluća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi. Međutim, zabrinjavajuće je što broj obolelih raste, a među njima je 90 odsto pušača, upozoravaju stručnjaci povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima, koji je obeležen 31. maja.
Prof. dr Violeta Vučinić Mihailović, direktorka Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da je rak pluća u početnoj fazi izlečiv hirurškim zahvatom, ali se najveći broj pacijenata javlja lekaru u poodmaklom stadijumu, kada ih na to uputi iskašljavanje krvi:
- Prevencija raka pluća znači najpre prestanak pušenja, a drugi bitan korak je rendgenski snimak - kaže profesorka Vučinić Mihailović. - Mnogi izbegavaju i jedno i drugo, što zbog zavisnosti, što zboh straha od zračenja. Zato u našoj klinici postoji ambulanta koja individualno radi sa pacijentima u ostavljanju cigareta, a što se tiče štetnosti od rendgenskog zračenja, ona je svakako minorna u odnosu na značaj ranog otkrivanja bolesti.
Prof. Vučinić Mihajlović objašnjava da se simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća najčešće slični simptomima pušačkog bronhitisa i ponavljanih infekcija disajnih puteva. Takođe, vrlo često su prisutni kašalj koji može da bude suv ili sa iskašljavanjem sekreta, otežano disanje, osećaj nedostatka vazduha, bol u grudnom košu, promuklost i neobjašnjiv umor.
- Tumor pluća je podmukla bolest, jer godinama može da bude bez ijednog simptoma, pa se dešava da se karcinom otkrije slučajno kada pacijent snimi pluća zbog prijema na zakazanu hiruršku intervenciju.
Doktor Spasoje Popević, interventni pulmolog, kaže da se dijagnostika karcinoma pluća uglavnom zasniva na bronhoskopiji.
- To je minimalno invazivna i bezbedna kako dijagnostička tako i terapijska metoda kojom se sagledava unutrašnjost disajnih puteva i uzima uzorak tkiva na pregled - kaže dr Popević.
NE PROPUSTITE
Podaci ukazuju na to da se kod svega od 15 do, eventualno, 25 odsto obolelih rak pluća otkrije u početnoj fazi. Kod njih je u najvećem procentu dovoljna samo jedna hirurška intervencija do potpunog izlečenja.
- Pojava personalizovane molekularno-biološke terapije i najnovije imunološke terapije omogućava bolje ishode lečenja kod pacijenata u poodmakloj fazi bolesti - kaže dr Natalija Samardžić, načelnica Dnevne bolnice Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.
- Sa ovim tipovima terapije beleže se dugotrajna, delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora - kaže ona.
Iako imunoterapija kod onih koji mogu da je prime daje odlične rezultate, ona je dostupna malom broju pacijenata jer još nije odobrena na teret zdravstvenog osiguranja. Trenutno je iz donacija i u okviru kliničkih studija prima 50 obolelih, a potrebna je za njih 350.
(Kurir.rs/Novosti/Foto:Zorana Jevtić)
