NATO je izvršio "tiho, svirepo ubistvo" u Srbiji 1999. godine, a propusti u sistemu zaštite zdravlja italijanskih vojnika od osiromašenog uranijuma, dok su bili u misiji na Kosovu, nesumnjivi su. Sigurno nisu oboleli jer su previše pušili, pili i loše jeli!
Ovako govori Domeniko Leđero, nekadašnji pilot italijanske borbene avijacije, uoči sutrašnjeg dolaska u Srbiju, povodom Prvog međunarodnog simpozijuma o posledicama NATO bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom. Leđero, koji je prinudno završio rad u toj službi 2005, tvrdi da je, bez sumnje, osiromašeni uranijum uzrok smrti 359 italijanskih vojnika i obolevanja oko 7.000 vojnih lica, navode "Večernje novosti".
Pomažete italijanskim vojnicima i njihovim porodicama u okviru udruženja koje je osnovano još 2000. godine?
- Bio sam na službi u Pizi 1999, a bio sam i međunarodni inspektor za naoružavanje i znao sam opasnosti koje nosi oružje punjeno osiromašenim uranijumom. Pokušao sam krajem te godine da obavestim nadležne o mogućim posledicama korišćenja takvog oružja. Nije išlo. Bio sam više puta na Balkanu u sastavu vojnog zastupništva i već mi je ukazivano na sumnjive uzročnike smrti i veliki broj oboljenja kod naših vojnika od 1999. pa nadalje. Znao sam o tome nešto i pre, jer smo već imali podatke o povećanom broju obolelih vojnika, koji su boravili u Bosni.
U početku niste znali da su prilikom bombardovanja korišćene rakete sa osiromašenim uranijumom?
- Znao sam da nije moglo biti korišćeno nuklearno oružje, niti biološko i hemijsko, i u tom momentu mislio sam da ne postoji mogućnost da oboljenja mogu nastati kao posledica bombardovanja. Međutim, kada sam sakupio dokumentaciju i kao dobar vojnik hteo da je uručim nadređenom šefu u Generalštabu, preko jednog pukovnika, posle desetak dana kolega mi je preneo poruku: ako imam nešto da saopštim, mogu da se obratim karabinjerima. Da sam to uradio, bio bih uhapšen i afera sa osiromašenim uranijumom ne bi izašla na videlo. Posle jednog pojavljivanja u TV emisiji, to se u ranu zoru moglo i dogoditi. Shvatio sam da vrh vojske, kojoj sam pripadao, ne želi da javnost sazna ništa o osiromašenom uranijumu, zbog čega sam započeo medijsku kampanju za istinu.
Tada su počeli organizovani napadi na vas, nadležni su tvrdili da vojnici obolevaju iz drugih razloga?
- Siguran sam da italijanski vojnici koji su bili na terenu, na Kosovu, nisu znali da se nalaze na mestima bombardovanim osiromašenim uranijumom. Međutim, u jednom trenutku sa mnom je kontaktirao Amerikanac koji mi je dao fasciklu sa dokumentima, saopštivši mi da su italijanski političari znali za korišćenje takvog oružja. Podvukao je da su to američka saopštenja koja su distribuirana vojnim vlastima svih zemalja, članica NATO. To je dokument iz 1994. godine, postoji i video-zapis napravljen u Pentagonu gde je sve objašnjeno, čak su tu i brojevi telefona na koje svako može da se javi. Na primer, novinar koji hoće da ide na bombardovani teren, kao što je Kosovo, može da pita koliko je i gde korišćen osiromašeni uranijum i dobije savete šta ne treba da radi iz predostrožnosti.
Rečju, znalo se, a nije se znalo? Teško je poverovati da politički i vojni establišment nije bio obavešten?
- Kako u Italiji politički vrh nikada nije vodio politiku odbrane, o tome su odlučivali Amerikanci ili NATO. Ko god da je kriv, moj cilj je da zaštitim vojnike.
U Italiji su do sada bile formirane četiri komisije za istragu o dejstvu osiromašenog uranijuma na obolevanje vojnika iz misija?
- Prvoj su dostavljeni lažni podaci, počev od broja vojnika u misiji na Balkanu, jer nije dostavljen spisak onih koji su bili tamo, već broj serviranih obroka. Što se tiče rezultata ostalih komisija, prva je zaključila da nema nikakvog rizika od osiromašenog uranijuma, osim malog porasta broja obolelih od limfoma. Druga je tražila produžetak vremena za istragu, a treća je zaključila da postoje nejasne situacije zbog čega treba nastaviti istraživanje.
Vi ste bili u prvoj komisiji, tada vas je dr Franko Nobile, onkolog, optužio da vodite klevetničku kampanju?
- Profesor Nobile je 2004. godine izneo mišljenje po pitanju 700 evidentiranih, obolelih italijanskih vojnika iz raznih misija. On je tada ustvrdio da "radioaktivna kontaminacija zbog prisustva osiromašenog uranijuma praktično ne postoji i da je broj obolelih od tumora kod italijanskih vojnika iz misija u iniostranstvu manji od javno objavljenog broja". Naknadno, profesor objavljuje da je na zdravlje vojnika iz misija u inostranstvu uticao postupak vakcinisanja koji je mogao da utiče na deficit odbrambenog imunosistema, provocirajući pojavu autoimunih oboljenja. Govorio je da ja vodim klevetničku kampanju jer sam zagovarao tezu o uticaju osiromašenog uranijuma na obolevanje vojnika.
Profesor Nobile je čak naljutio javnost izjavama da su vojnici oboleli jer su mnogo pušili i pili?
- Tada sam otkrio da je dr Nobile potpisao konvenciju sa Brigadom Folgore, da pregleda obolele vojnike, i posle toga je objavio dve knjige tvrdeći da su italijanski vojnici "alkoholizirani i da su pušili previše i da su zato oboleli od tumora nakon misije na balkanskom prostoru". Njegovo mišljenje odbacila je "Liga za tumore", a i mnogi drugi italijanski stručnjaci.
Kako ste uspevali da dođete do obolelih vojnika i skupite relevantne podatke?
- Kada je Generalštab shvatio da je problem "isplivao" u javnost, otvorio je
jedan telefonski, tzv. zeleni broj gde mogu da se jave svi oboleli vojnici. U teoriji, to je trebalo da posluži da se sazna broj obolelih vojnika, a u praksi, zapravo, da se ućutkaju. Sudbina je htela da je na toj centrali radio baš jedan oboleli vojnik, što oni nisu znali. Pre nego što je smešten u bolnicu, sve podatke koji su stigli dostavio je meni. To je bio dugačak spisak sa imenima koji je prihvaćen i u nalazima poslednje, četvrte parlamentarne komisije, koja je svoj posao obavila izuzetno dobro. Pouzdano znam da je broj obolelih daleko veći, jer se mnogi nisu prijavili, već su pokrenuli postupak pred pravosudnim strukturama. Kada oboleli vojnici izađu iz službe, Ministarstvo odbrane ih više ne tretira kao svoje.
Veliki je broj slučajeva gde je sud presudio u korist obolelog ili porodice, a protiv Ministarstva odbrane?
- To su civilni sudovi i kada stigne presuda, ne stoji da je uranijum uzrok oboljenja. Iako se odšteta plaća iz kase Ministarstva odbrane, ne priznaje se uzročnik. Plaćaju jer je bolje ćutati nego priznati da se znalo za efekte osiromašenog uranijuma. Radije će platiti i deset puta više nego dovesti u pitanje kredibilitet vojnog vrha i Ministarstva odbrane.
Komisija je predložila da se donese zakon o plaćanju odštete obolelim vojnicima. Kada bi on mogao da bude donet?
- Uspeli su i to da spreče, ne postoji datum, niti nacrt: oboleli vojnik ostaje sam, biva napušten od vojske. Cilj familija obolelih ili žrtava nije novac, oni hoće da im se prizna status "žrtve dužnosti". Obolelim od osiromašenog uranijuma to se ne priznaje. Čak i jednom obolelom generalu, na primer, ne priznaje se takav status već "žrtva stresa".
Na Kosovu su najviše stradali italijanski vojnici, a samo su američki imali specijalnu zaštitu?
- Drugi vojni komandanti zemalja članica NATO su odmah, ili tokom razmeštanja snaga na Kosovu, prebacili vojnike na terene koji nisu bili bombardovani. Italijani su došli na kraju i razmešteni su tamo gde su najviše padale bombe sa osiromašenim uranijumom. Pouzdano tvrdim da ni italijanski generali na terenu nisu znali za ovu opasnost. Ako je neko znao u vojnom vrhu, u Generalštabu, to su bila dva ili tri čoveka.
Da li ćete dokument iz Pentagona i video-zapis ustupiti i srpskoj komisiji koja istražuje posledice bombardovanja?
- Apsolutno, spreman sam da sve podatke i dokaze koje imam predstavim državnoj komisiji koju je formirala Srbija. Biće mi drago da ispričam sve što znam o bombardovanju osiromašenim uranijumom 1999.
(Kurir.rs/Večernje novosti, M.Ostojić)
NE PROPUSTITE
