Najnovije vesti

ZAŠTO ĐACI NE ZNAJU KO JE DOSITEJ: Preči im rijaliti od škole i znanja!
Foto: Dragana Udovičić

Kurir istražuje

ZAŠTO ĐACI NE ZNAJU KO JE DOSITEJ: Preči im rijaliti od škole i znanja!

Društvo

Polaganje male mature je završeno. Najblaže rečeno - poražavajuće!

 

Ogromna većina učenika u Srbiji je, nažalost, još jednom pokazala da ne zna istoriju, geografiju, matematiku, hemiju, maternji jezik... Od Dositeja Obradovića su mislili da je Napoleon, neki su ga prekrstili u Njegoša, Mocarta... Nakon ispita su govorili da je bio tekst o tamo nekom ratu za koji nikad nisu čuli, da su ih zbunjivale stilske figure... Problem do problema za svršene osnovce. A zašto naši đaci baš toliko nemaju pojma?

 

foto: Facebook

- U srednje škole nam dolaze učenici koji sve manje znaju, ali i manje se trude i rade. Od 30 učenika u odeljenju, samo šest zna tablicu množenja, dok masa njih meša ćirilicu i latinicu. Ali zato svi znaju ko su Sloba, Kija i Luna ili neke starlete i kriminalci! Poistovećuju se s njima. Za takve stvari ne možete kriviti mladog čoveka, problem su preobimno gradivo, prenatrpana odeljenja, preopterećeni profesori i nedovoljna opremljenost učionica. Krivica je i sistema, onoga što nas okružuje i što gledamo na televiziji - kaže Milorad Antić, profesor i predsednik Foruma srednjih stručnih škola, i dodaje da je bolje ispredavati jednu lekciju pet puta nego 50 lekcija koje niko neće shvatiti:
- Deca kod nas bubaju umesto da uče s razumevanjem i zato sutra ništa ne znaju. Broj udžbenika i njihov sadržaj treba da se smanje i da budu praktični i primenljivi u praksi. Profesori treba pri predavanju da koriste tablete i računare jer su se vremena promenila i deca tako lakše prihvataju informaciju. Nešto mora da se menja!

 

foto: Marina Lopičić

Sociolog i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojljković kaže da su mladi školsko gradivo zamenili znanjem "svih modnih blogerki i tekstova novokomponovanih pesama".
- To, nažalost, nije ništa novo, to je vezano sa stanjem duha i vrednosti u društvu. Nisu to samo rijaltiji, mladi u Skupštini i u političkom životu gledaju isto to i misle da je normalno izvređati nekog pominjući mu najužu familiju. Mladima se šalje poruka da se ulaganje u obrazovanje ne isplati, da to nigde ne prolazi i ničemu ne služi, da škola ne daje sigurnost, pa se pitaju čemu onda sve. Kada deca vide da se za život ne zarađuje golotinjom i partijskom knjižicom, već radom i obrazovanjem, sve će se promeniti - smatra Stojiljković.

 

 

Jasna Janković
Škole izgubile vaspitnu ulogu

 

Profesorka Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika Srbije, kaže da je ova mala matura pokazala da je obrazovni nivo nacije sve manji.
- Možda i najveći utisak za mene jeste to što deca ne samo da nisu znala šta znači reč kompromitovati već su i mislili da ona znači nešto pozitivno. To govori o tome da smo u dubokom moralnom sunovratu i da svakodnevno gledaju ljude koji se javno brukaj,u a na kraju postanu popularni. Naše škole su izgubile vaspitnu ulogu i deca danas rade šta hoće, a profesor ne sme ni da ih ukori. Nemamo čemu da se čudimo, već da očekujemo da će biti sve gore.

 

foto: Fonet/Zoran Mrđa


Ratko Božović
Vrednosni sistem se survao u bezdan

 

Sociolog Ratko Božović kaže da je srpsko obrazovanje tokom ratova i tranzicija veoma stradalo i da "za početak moramo svi da prestanemo da simuliramo da je sve u redu".
- Neće se ništa popraviti samo po sebi, deca ne znaju osnovne pojmove i kategorije. Očekujemo modernu komunikaciju, a nemamo osnovnog znanja! Deca nemaju motivaciju da uče i razvijaju se, jer gledaju pogrešne primere oko sebe, jer se ceo vrednosni sistem survao u bezdan. Obrazovanje je kolektivni identitet jedne nacije, a tamo gde je temelj društva estrada, tu je problem s kulturom.

 

Brojke

  • 71.000 osmaka polagalo je malu maturu
  • 3 testa su činila završni ispit za osnovne škole
  • 20 pitanja sadržao je test iz srpskog, matematike i kombinovani test

 


Greške nastavnika i škola
- preobimno gradivo
- žurba da se stigne i sve ispredaje
- zastarele metode predavanja
- loša opremljenost učionica
- nedovoljno prakse

 

Greške roditelja:
- nedovoljna posvećenost i rad s detetom
- nezainteresovanost za stvarno obrazovanje deteta
- zahtevanje dobrih ocena, a ne suštinskog znanja
- nemogućnost da uče zajedno s detetom

Kurir.rs/Jelena Pronić

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...