Država nema nameru da smanjuje fond časova stranih jezika, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da će drugi strani jezik, koji je sada izborni predmet biti ocenjivan numerički i ulaziti u prosek.
Šarčević je, na Konferenciji razvoj jezičkih kompeticija kod učenika osnovne škole, rekao da je školama prosleđeno Uputstvo kako da se ocenjuje drugi strani jezik, a da će u decembru ići izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je svrstao drugi strani jezik u izborni predmet.
"U samom Zakonu nije rečeno da se drugi strani jezik opisno ocenjuje. Prosledili smo Uputstvo da se drugi strani jezik brojčano ocenjuje i da ocena ulazi u prosek. Da ne bi bilo nikakvuih nedoumica mi ćemo ići na izmene i dopune ZOSOV-a krajem godine", pojasnio je ministar.
Od naredne školske godine, kako je rekao, biće više bilingvalnih odeljenja u srednjim školama i podsetio da su ona uvedena gde god je to bilo moguće, čak i u srednjim stručnim školama.
Upraviteljica Fondacije Tempus Marija Filipović Ožegović ukazala je na značaj učenja stranog jezika i da deca koja ne nauče dobro strani jezik imaju kasnije u životu problema pri zapošljavanju, nastavku školovanja.
Ni zemlje Evrope se, kako je rekla, ne mogu pohvaliti preterano dobrim znanjem stranog jezika. Istraživanja su pokazala da samo trećina mladih u Evropi misli da je spremno da studira na stranom jeziku iako se strani jezik uvodi u najranijem uzrastu i uče dva, pa čak i tri strana jezika u školi.
Cilj je u Evropi ali i Srbiji, kako je rekla, da se prvi i drugi strani jezik koji se uvode od najranijeg uzrasta znaju skoro kao maternji jezik.
"Strani jezik je važan zbog zapošljavanja, ali i nastavak školovanja i visokog obrazovanja zbog literature", zaključila je ona.
Deca strani jezik u zemljama EU počinju da uče veoma rano, sa osam godina, dok se drugi strani jezik najčešće uvodi sa 12 godina.
U samo 11 zemalja EU drugi strani jezik nije obavezan. Najzastupljeniji je engleski jezik u 97 odsto zemalja, francuski u 34 odsto, nemački u 23 odsto, španski 13, ruski tri odsto, italijanski u jedan odsto zemalja.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto ilustracija: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
