Kada roditelji napokon primete da se njihova deca čudno ponašaju, zatvaraju u sebe, dugo spavaju, ne jedu, imaju raširene zenice i izlaze usred noći iz kuće, najčešće su, nažalost, već doboko zagazili u pakao narkomanije. Obratite pažnju na ponašanje svoje dece pre nego što bude kasno!
Sagovornici Kurira upozoravaju da je u borbi s drogom ključan uticaj porodice, ali i pažnja i pravovremena reakcija roditelja. Psiholog Zoran Milivojević objašnjava da mlade generacije danas žive s drogama, kao što su starije nekada živele uz duvan ili alkohol.
- Većina ljudi se bar nekad napila u životu, e tako je većina mladih danas u nekom trenutku probala neku drogu, najčešće marihuanu ili ekstazi. Ali pitanje je zašto nakon prvog puta nastavljaju da uzimaju psihoaktivne supstance? Zapravo otkrivaju da im droga utiče na emocije: s njom zaboravljaju na probleme koje imaju i pomaže im da se osećaju prijatno. Adolescenti su posebno rizična grupa jer se često nalaze u nekoj vrsti traženja sebe, emocionalne krize, da li zbog prihvatanja vršnjaka, škole, ljubavi ili problema u kući - kaže Milivojević, koji je više od 30 godina radio sa zavisnicima.
Prema njegovim rečima, najugroženiji su upravo oni tinejdžeri koji nemaju dobar kontakt s roditeljima.
- Ljudi su prezauzeti poslom kako bi prehranili porodicu, pa tu strada odnos s detetom. Ako saznate da vam se dete drogira i počnete da vrištite i svađate se, samo ćete ga udaljiti od sebe i ono će se onda još više približiti lošem društvu. Rešenje nije u kontroli, već u komunikaciji. Čim primetite prve znake promene ponašanja kod dece, odmah razgovarajte s njima, saznajte šta ih muči, to treba zajedno da se prevazilazi. To je duga borba, koja može da traje i godinu dana, ali najčešće uspeva kada je cela porodica motivisana - kaže Milivojević i dodaje da je važno da država osniva savetovališta i lečilišta da se roditelji dece koja imaju problem s narkoticima ne bi osećali usamljeno u svojoj borbi.
Najčešći razlozi za uzimanje droga kod adolescenata:
- Radoznalost - Uticaj vršnjaka - Želja za pripadanjem grupi - Dosada - Bekstvo od realnosti - Samostalnost - Rešavanje unutrašnjih problema
Advokat Nebojša Milosavljević smatra da je suština u prevenciji i edukaciji, koje treba da sprovode roditelji, ali i škole.
- Nećemo ništa promeniti ako povećamo kazne za dilovanje ili posedovanje narkotika: u Kini je, recimo, kazna za to smrt, ali ipak postoje takvi slučajevi. Policija uspešno hapsi sitne dilere, dok su krupni najčešće skriveni. Mladi moraju da znaju da naročito ove nove droge imaju strašne posledice i da vode u smrt. U 99 slučajeva se onaj koji je uzeo špric u ruke nije nikad izlečio. Prvi put se droga uzima da ti bude lepo, a svaki sledeći put da vam ne bude loše. Razmislite da li hoćete taj život da živite - apeluje Milosavljević.
Kazne:
- za posedovanje droge: (do 1 grama) uslovna ako je prvi put, novčana od 50.000 do 70.000 dinara ili za višestruke prestupe kazna zatvora do tri godine
- za rasturanje droge: za pojedince od tri do 12 godina zatvora
- za organizovanu kriminalnu grupu (koju čine najmanje tri osobe i gde se prestup ponavlja): od pet do 15 godina
OBRATITE PAŽNJU
Znaci zloupotrebe opijata
- usporenost, pospanost - pretarano sužene ili raširene zenice, izrazito bledilo lica - nerazgovetan govor - primetan gubitak telesne težine, zapušten izgled - česte pozajmice novca ili krađe - promena karaktera
U čemu roditelji greše?
- Veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna čim napune 14, 15 ili 16 godina - Ne razgovaraju sa decom i ne znaju šta im je važno, šta ih raduje - Ne daju dovoljno informacija o drogama, misle da će to uraditi škola i društvo - Zauzeti su svojim poslovima - Izbegavaju suočavanje s problemima koje imaju sa decom - Ne traže pomoć stručnjaka kad im je potrebna
Brojke
- 14-17 uzrast kada se prvi put proba droga
- 74 odsto mladih poznaje nekoga ko konzumira narkotike
- 59 odsto mladih je direktno ponuđeno nekom drogom
- 54 odsto njih zna gde da nabavi drogu
Nova droga na ulici FENTANIL 100 puta jači od morfijuma
Fentanil (ulično ime: beli kinez) jedna je od najmoćnijih sintetičkih zamena za heroin i morfijum, koji navodno ima gotovo 100 puta jače dejstvo od morfijuma. Otkrio ga je belgijski farmaceut Pol Jansen 1959. godine sa idejom da napravi jak, ali bezbedan analgetik. Fentanil može da neutrališe najjače hronične bolove i široko se koristi da bi olakšao patnje onima koji boluju od raka i drugih neizlečivih bolesti. Međutim, zloupotebljavaju ga narkomani. Kada kupuje novu dozu, narkoman nije u stanju da utvrdi da li je to fentanil ili heroin i koliko je narkotik razblažen, pa se to često završava fatalno zbog potpunog prestanka disanja i naglog pada pritiska. Fentanil može da prodre u organizam preko kože ili disajnih organa ili da se prethodno rastvori u vodi i rasprši se u vazduhu u vidu aerosola. Prema procenama, svega dvadeset miligrama fentanila dovoljno je da ubije čoveka. Širu prepoznatljivost ova droga je stekla kada se nedavno spekulisalo da je bivši sovjetski obaveštajac Sergej Skripalj otrovan fentanilom.
Kurir.rs/Jelena Pronić
NE PROPUSTITE
