Dragan Preradović (39) iz Sremčice preživeo je pakao Košara 1999. godine, a u sredu uveče se ispred porodične kuće razneo bombom "kašikarom".
Na frontu je bio kao mlad vojnik, a komšije kažu da su strahote koje je preživeo ostavile na njega tolike posledice da je po povratku bio uništena ličnost.
Koliko još takvih ima, prepuštenih na milost i nemilost, a mi ne brinemo o njima? Srbija je licemerna i grešna. A oni, iako najstrašnije izigrani i skrajnuti, složno kažu: "Opet bismo Srbiju branili, išli bismo srcem i glavom pred metak za našu zemlju."
To su heroji s Košara! Bili su golobradi mladići te 1999. godine, nečiji tek punoletni sinovi, naizgled nestasali, a u stvari nezaustavljivi ratnici. Dve hiljade srpskih sinova predato je državi, paklu rata lično i na izvol'te. Od 9. aprila 1999. do 10. juna poginulo je 108 vojnika, a ovi preživeli stotinu puta su pomislili da je bolje da su poginuli da ne gledaju šta se događa dalje... Nevidljivi heroji A dalje slede šikaniranje, ignoracija, siromaštvo, prozivke "to su Miloševićevi borci", "borci s Košara, ko ste vi?", "ratni invalid, pa šta?", "nema pomoći", "nema nacionalne penzije", "nema popusta", "nema prednosti", "nema poštovanja", "nema priznanja", "nema hvala", "nema, nema...", "žao mi je, nema"... Dug je spisak čega nema. Dvadeset godina se navršava, Srbijo, da li ti je nemirna savest? Tvoji borci koji su preživeli Košare i koji nisu u međuvremenu podigli ruku na sebe danas imaju u proseku po četrdesetak godina, mnogi su invalidi, većina živi na ivici egzistencije, mnogi se godinama leče od posttraumatskog stresnog poremećaja od rata.
Za to vreme Srbija se pravi da ih nema, njihov bol se provlačio ispod radara, dok se tek ponekad njihov heroizam pomene, a i tada se najčešće provuče kao fraza...
Za to vreme njima su obećanja i dalje nada, a sadašnjost život u grču.
Pakao današnjice
Živko Popov iz Bačkog Gradišta imao je 19 godina kada je kao vojnik u proleće 1999. po hitnom postupku prebačen na granicu sa Albanijom, na karaulu Košare. Teško je ranjen 45. dana bitke, ali je nastavio da se bori. Danas, kao i tada, podrška su mu ratni drugovi. - Svaki dan je bio težak. Molili smo boga da preživimo. Gledao sam kako drugovi ginu. U momentu su tu, pored mene, sledećeg trenutka ih izvlačimo mrtve. Pakao je bio, a pakao je i sada. Samo neke druge vrste. Nisam se na ratištu nadao da će država ovakva biti posle svega. Mi borci ne tražimo nacionalne penzije od hiljadu evra, već osnovnu pomoć. Država se ne ophodi dobro prema nama, a mi bismo, da opet dođe do rata, opet bili na Košarama - priča za Kurir Popov. Kada se vratio iz rata, oženio se, dobio četvoro dece. Najstariji sin ima 17 godina, ćerke 13, devet i najmlađa sedam. Iako imaju oca heroja, koji je hrabro branio domovinu, nemaju mnogo drugih uslova za bezbrižno detinjstvo. Živko svakog dana razmišlja kako će prehraniti porodicu, a to su mu još više otežali infarkt i gubitak posla. - Infarkt sam dobio 28. marta na poslu. Da me drugovi nisu hitno odveli u bolnicu, koja je srećom bila blizu, ne bih preživeo. Dok sam ležao u bolnici, poslodavac mi je spremio rešenje o prestanku rada. Sada nemam posao, nemam primanja, imam četvoro dece. Žena nadniči u njivi. Dok čekam operaciju zakazanu za 24. jul, jedva sakupljamo za lekove i hranu. Poslodavca sam tužio, ali mi treba neki dobar advokat, nemam ga - priča Popov.
Apel Mnogima je neophodna pomoć
Borili smo se prsa u prsa! Ivan Dražić Draža (40) bio je na prvoj borbenoj liniji na Košarama. Na terenu ratnih dejstava bio je najduže jer je na redovno služenje vojnog roka otišao 1998. godine. On apeluje na državu da ne zaboravlja branioce otadžbine. - Ono što smo mi uradili na bojnom polju anulirano je za pregovaračkim stolom. Mi smo se borili, a politički potpis je odlučio. Bili smo časni vojnici, borili smo se prsa u prsa. Ja sam uspeo da pobedim psihičku agoniju rata. Ima onih koji su ostali u teškom psihičkom stanju, onih koji su ostali invalidi, koji ne mogu da rade, kojima je istinski potrebna pomoć. Država bi trebalo da se potrudi da takve zaštiti. Mi koji smo sposobni da sami radimo ništa i ne tražimo, ali pomoć treba pružiti onima kojima je neophodna. Država to treba da ima na umu - kaže za Kurir Dražić.
Pukovnik Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara Otadžbina mora da ima razumevanje! Borci s Košara nisu samo sačuvali granicu već i stanovništvo, kulturno i istorijsko nasleđe, kaže za Kurir pukovnik Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara. On potvrđuje da NATO generali i pukovnici govore: "Da smo prošli Košare, danas bismo pili kafu u Beogradu." - Heroji s Košara su odbranili svetinje, kulturu, celu Srbiju. Oni su davali svoj život na oltaru otadžbine i nisu to činili da bi danas-sutra imali privilegije. Otadžbinu su branili iz moralnih razloga, sa aspekta rodoljublja i patriotizma. Zato danas ta ista otadžbina mora da ima razumevanje i za njih. Da im svi budemo zahvalni u meri dostojanstva, a da članovima porodica onih koji su dali živote, invalidima koji su dali delove tela i ljudima koji su izgubili mentalnu kondiciju pomognemo i omogućimo iole normalan život - kaže Đurković.
Zbog stresa u ratu česta samoubistva Psihijatar Ivica Mladenović kaže da je posttraumatski stresni poremećaj često razlog za samoubistvo. - Ovaj sindrom je vezan za ljude koji su preživeli neko traumatsko iskustvo ugrožavajuće po život. Samo učešće u ratu nije uslov da se postavi dijagnoza, ali boravak u ratnom logoru, prisustvo masakriranju drugova ili nečemu gde je direktno ugrožen život dovodi do posttraumatskog stresnog poremećaja. Osobama koje su to preživele javljaju se flešbekovi traumtaskog događaja, kao i noćne more. U situaciji gde postoji permanento gonjenje događaja iz rata može da dođe do razmišljanja o samoubistvu i činjenju istog - kaže dr Mladenović.
Šta je država uradila za heroje s Košara - dala im je orden - u junu 2017. podignut je prvi spomenik jednom od boraca s Košara Tiboru Cerni - najavljeno je da će se formirati odbor za izgradnju centralnog spomen-obeležja kojim bi se očuvalo sećanje na 108 veličanstvenih boraca - posle dve decenije dogovoreno je snimanje filma o herojima s Košara i Paštrika
Činjenice: Predstavnici Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije redovno ukazuju na svoj težak položaj. Oni donosiocima zakona redovno apeluju na tešku finansijsku situaciju u kojoj većina njih živi, tražeći popuste za komunalne usluge ili korišćenje javnog prevoza. U zavisnosti od opštine i grada, postoje odluke za popust pri plaćanju komunalija od oko 30 odsto, ali pod uslovom da se svi prethodni računi izmiruju u roku. Neki gradovi i opštine su doneli odluku da borci lokalni prevoz koriste besplatno.
Kurir.rs/Silvija Slamnig
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KOŠARE- srpski vojnici krvlju crtali mape !
