U ranu jesen 1999. godine, 13. oktobra, na kapiju kuće Jelke Petrović u Maloj Krsni došao je stariji, sedokosi muškarac.
- Vi ne znate na koliko bogatom mestu kuću imate - rekao je začuđenoj domaćici.
Tako je počelo...
Došljak je bio Najdan S. Rakić iz Bele Palanke kod Pirota, opštinski referent u penziji i pasionirani istraživač radiestezije, bioenergije i ostalih vrsta zračenja energije kojima se nauka, ko zna zbog čega, malo ili nimalo bavila.
Najdan je objasnio da su njegova istraživanja pokazala da je baš tu, tri kilometra u dubinu ispod smokve u Jelkinom dvorištu, centar geozračenja najjači na svetu. Krečom je iscrtao krug prečnika sedam metara i izdao uputstvo za sprovođenje terapije: stoji se u krugu ne duže od dvadeset minuta na dan, pet ili sedam dana uzastopce, pa pauza, a deca duplo manje. Precizna uputstva sada se mogu pročitati na licu mesta ili čuti od Jelke.
Efekte terapije neki od posetilaca opisivali su kao „blaga mučnina, nesvestica, peckanje kože, trnjenje nogu, osećaj vrućine“. Neki nisu osetili ništa...
Niko, pa ni Najdan, nije sačinio tačan spisak bolesti koje je stajanje u krugu lečilo, ali se u narodu proneo glas da je tamošnje zračenje blagotvorno „za sve boljke“. Ipak, u vreme najveće popularnosti ovog mesta najčešće su dolazili stariji ljudi koji su muku mučili s visokim krvnim pritiskom, bubrezima, kostoboljom... U jednom trenutku „Najdanovi krugovi“ proglašeni su i „suvom banjom“.
Koliko je ljudi prošlo kroz ovu „banju“ samo u prvoj deceniji ovog veka, nemoguće je tačno reći. Svakako više od milion! Ako nekome ovaj broj izgleda preterano u poređenju s brojem stanovnika Srbije, neka uzme u obzir da su u Maloj Krsni tada viđani autobusi iz svih naših gradova, ali i iz Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije, pa i iz Slovenije.
Jelka Petrović sada kaže da je dnevno oko 500 ljudi prolazilo kroz njeno dvorište, a na praznik, na crveno slovo, i duplo više.
Oko Najdanovog kruga nikle su tezge s kojih su meštani nudili hranu posetiocima, nikla je i ćevabdžinica, a mnogi su se bacili i na izdavanje kreveta u svojim domaćinstvima za one koji su dolazili na višednevnu terapiju. Na smokvi u krugu stajala je kutija za dobrovoljne priloge...
I tu je bila klica propasti ovog mesta!
Nekim meštanima zasmetalo je što Jelka, po osnovu vlasništva dela kruga, ostvaruje dobit, pa su jedne noći 2006. krug pomerili - nacrtali su novi tako da je zahvatao samo kolovoz i prašnjave staze između asfalta i jarka. Linija starog kruga, iako izbrisana, i dalje se, međutim, nazirala, što je zbunjivalo posetioce. A kad su najpohlepniji u Maloj Krsni iscrtali svoje krugove, sve tvrdeći da je baš ispod njih generator zračenja, velika magnetna ploča oko koje struji podzemna voda, krenuo je sunovrat...
Danas tek po desetak-dvadesetak ljudi dođe u krug, onaj originalni, koji je nacrtao Najdan lično, odstoji onoliko koliko im piše ili im Jelka kaže, pa ode.
Zračenje odavno niko nije merio. Da li je isto ili se smanjuje, i da li ga uopšte ima, niko ne zna.
NEUPADLJIVE OZNAKE
Mala Krsna udaljena je nekoliko kilometara putem ka Požarevcu od izlaza sa auto-puta Beograd-Niš, a skretanje je obeleženo neupadljivim putokazom. Za Najdanove krugove znaju svi meštani, pa ih je, uz malo raspitivanja, lako naći.
Kurir.rs/Momčilo Petrović/Foto: Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
