icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ISLANĐANI JEDINI NA SVETU REŠILI PROBLEM DROGE I ALKOHOLA KOD TINEJDŽERA: Evo kako su u tome uspeli! Da li ovo može da zaživi u Srbiji
Foto: Printscreen Facebook, Privatna Arhiva

OVAKO SU TO ONI URADILI

ISLANĐANI JEDINI NA SVETU REŠILI PROBLEM DROGE I ALKOHOLA KOD TINEJDŽERA: Evo kako su u tome uspeli! Da li ovo može da zaživi u Srbiji

Društvo

Narkomanija nije nova pošast koja hara Srbijom, bolesti zavisnosti bilo je oduvek, ali droga nikada nije bila dostupnija, tačnije, nikada nije bila jeftinija i nikada je nije bilo toliko. U poslednjih mesec dana ugasila je čak tri mlada života, a evo kako su problem droge kod mladih rešili Islanđani.

U poslednjih 20 godina na Islandu je drastično smanjeno konzumiranje alkohola, droga i cigareta kod mladih, nakon što su uvedene sistemske mere brige.

 

U anketama iz 1998. čak 42 odsto 15-godišnjaka i 16-godišnjaka iz ove zemlje odgovorilo je da u prethodnog meseca bar jednom bili pijani. Koliko su delotvorne bile mere vlade najbolje pokazuje činjenica da je u 2016. taj procenat spao na samo 5 odsto. Broj korisnika marihuane ovog uzrasta smanjio se sa 17 na 7 odsto, a broj pušača sa 23 na samo 3.

 

Kako im je to uspelo?

 

Sve je počelo kad je Inga Dora Sigfusdotir, istraživač sa Univerziteta na Islandu, saznala za aktivnosti američkog profesora psihologije Harvija Milkmana. Milkman je, naime, početkom devedesetih u svojoj doktorskoj disertaciji došao do zaključka da je odavanje porocima kod mladih posledica pokušaja da se izbore sa stresom.

 

Nakon objavljivanja pomenute doktorske disertacije, profesora je angažovao Nacionalni institut za bolesti zavisnosti od droga u SAD, da kao jedan od istraživača pomogne u sistemskom rešavanju problema zavisnosti dobijanjem odgovora na sledeća pitanja:

 

foto: Profimedia
  • Zašto mladi počinju sa upotrebom droga?
  • Zašto nastavljaju da da ih koriste?
  • Kada mladi dolaze do stadijuma da postaju zavisni od droga?
  • Kada prestaju da koriste droge?
  • Kada se ponovo vraćaju drogama?

 

Rezultati ovog istraživanja doveli su do državnog granta od preko milion dolara, a tim novcem je 1992. finasiran projekat „Samo-otkrivanje“, koji je za osnovu imao potencijalno rešenje problema zavisnosti:

 

Istraživanje je pokazalo da razlozi za nastavak korišćenja supstanci koje vode u zavisnost imaju veze sa hemijskim promenama u mozgu koji generišu ove supstance. Zavisnost se razvija upravo željom za ponavljam tih promena u mozgu.

 

Ideja za projekat „Samo-otkrivanje“ je bila – kako prirodnim putem da mladi proizvedu pozitivne promene u mozgu (bez korišćenja stimulansa), i kako oko ove ideje stvoriti društveni pokret.

 

Kreirani program lečenja je bio namenjen mladima koji ispoljavaju različite vrste zavisnosti. Mladima koji su pristupali programu nije rečeno da se radi o vrsti lečenja od zavisnosti, već je predstavljen kao program edukacije gde mladi mogu da nauče ono što ih interesuje – muzika, ples, umetnost… Ideja je bila da se različitim vrstama aktivnosti kod mladih izazovu pozitivne promene hemije u mozgu, kao zdrava alternativa stimulisanim promenama koje podstiču zavisnost.

 

foto: Profimedia


 

 

Paraleleno sa ovim programom edukacije, mladi su išli na treninge iz oblasti usvajanja pozitivnih životnih veština, sa fokusom na unapređenje načina razmišljanja o sebi i svom životu, kao i o načinima unapređenja odnosa sa drugim osobama.

 

I tu dolazimo do islandske naučnice koja je, inspirisana Milkmanom, pokrenula pravu revoluciju.

 

foto: Profimedia

 

Na osnovu njene inicijative, 1992, 1995. i 1997. su urađena istraživanja odnosa mladih (14-16 godina) prema alkoholu, drogama i pušenjem – što je pokazalo prethodno pomenute tadašnje alarmantne podatke o ponašanju tinejdžera, ali je pokazalo i još nekoliko faktora koji razdvajaju decu koja su postala zavisna od onih koja nisu:

 

  • Učešće u organizovanim aktivnostima, naročito sportskim – 3 do 4 puta nedeljno
  • Ukupno vreme provedeno s roditeljima
  • Osećaj učenika da se o njima vodi računa u školama
  • Ne ostajanje van kuće u kasnim večernjim satima

 

U to vreme i na Islandu i u SAD bilo je aktuelnih programa edukacije iz oblasti sprečavanja bolesti zavisnosti za mlade, ali se ispostavilo da ti programi nemaju efekta. Inga i profesor Milkman su hteli da pokušaju da pokrenu program, ali sa drugačijim pristupom…

 

Gradonačelnik Rejkjavika se zainteresovao za ceo projekat, i lobiranjem je doprineo kreiranju Nacionalnog plana za poboljšanje života mladih, pod nazivom „Omladina na Islandu“. Nacionalni plan je kreiran na osnovu podataka iz pomenutog istraživanja i rezultata rada profesora Milkmana.

 

foto: Profimedia

Nakon donošenja nacionalnog plana krenulo se u njegovu implementaciju.

 

Karakteristike ovog plana su sledeće:

 

  • Nacionalni plan nije vodila država, već je upravljanje programima prosleđeno gradovima i naseljima (decentralizacija upravljanja)
  • Veoma brzo su promenjeni određeni Zakoni. Postalo je nelegalno kupovati cigarete ispod 18 godina, i alkohol ispod 20 godina
  • Zakonom je zabranjen boravak dece između 13 i 16 godina napolju zimi do 22:00 sata i leti posle ponoći
  • Veza između roditelja i škola je zakonski osnažena kreiranjem organizacija roditelja u svakoj školi

 

Država je značajno povećala finasiranje različtih vrsta rekreativnih aktivnosti, sa ciljem kreiranja organizovanog pristupa pozitivnim aktivnostima dece, umesto ulaska u različite vrste zavisnosti. Ova finansiranja uključuju i pomoć siromašnima koji dobijaju posebna sredstva za finasiranje aktivnosti dece.

 

Nacionalna organizacija roditelja „Kuća i škola“ decentralizovano vodi brigu o samim roditeljima dece – kreiranjem i sprovođenjem edukativnih programa za roditelje, i potpisivanjem različitih vrsta ugovora sa roditeljima koji imaju za cilj osnaživanje veze između roditelja i dece. Fokus ovih programa jeste osnaživanje autoriteta roditelja kod dece.

 

Kao rezultat ovog programa, u periodu od 1997. do 2012, u uzrastu mladih od 15 i 16 godina procenat dece koja često ili skoro uvek provode vikende sa roditeljima se duplirao – sa 23 odsto 1997. na 46 odsto 2012. Procenat dece iz ove starosne grupe koja provode svoje vreme na sportskim aktivnostima bar 4 puta nedeljno se povećao sa 24 odsto 1997. na 42 odsto 2012.

 

Ovaj primer uvođenja sistemske prevencije u obrazovanje mladih pokazije da kada se smisleno povećaju faktori zaštite mladih (uz efikasnu edukaciju roditelja), faktori rizika povećanja bolesti zavisnosti kod mladih se smanjuju.

 

NAPOMENA: Ovaj tekst je kreiran na osnovu teksta "Iceland knows how to stop teen substance abuse but the rest of the world isn’t listening".

 

(Kurir.rs/6yka.com)

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.