Umesto da sama proizvodi, Srbija uvozi sve, od igle do lokomotive, pa čak i poljoprivredne proizvode poput malina, krompira i šljiva, po kojima je poznata u svetu.
U moru uvoznih artikala koje je Srbija uvezla za prvih šest meseci 2018. našle su se i dve tone čekinja od divlje i pitome svinje koje smo nabavljali iz Kine, kosti i srž od rogova koje smo kupovali u Italiji, drvene vešalice za odela uvozili smo najviše iz Kine, ali i iz Nemačke i Turske.
Iako ima ogroman deo teritorije pod šumama, Srbija nije u stanju da za svoje potrebe proizvede dovoljan broj mrtvačkih sanduka, nego ih je uvozila iz Slovenije, Mađarske i BiH. Za metalnu dugmad za manžetne dali smo 21.000 evra, a najviše smo ih uvozili iz Kine, Nemačke i Turske, dok smo plastične dugmiće nabavljali iz Italije, Turske, Nemačke i Kine.
Srbija nema ni šibica dovoljno, pa ih je uvozila iz Rusije, Poljske, Češke i Rumunije, dok je surutku uvozila najviše iz Poljske i Hrvatske. Da čak ni dvopek nismo u stanju sami da proizvedemo, vidi se po tome što ga uvozimo iz svih bivših republika SFRJ, dok karanfili stižu iz Turske.
Iako je teško poverovati da jedna poljoprivredna zemlja nije u stanju da za svoje potrebe proizvede dovoljno krompira, Srbija ga je uvozila iz velikog broja zemalja, pa čak i iz Egipta i SAD.
Osim Grčke, Turske i Albanije, što je uobičajena praksa, paradajz smo ove godine uvozili i iz Hrvatske, dok su dve tone crnog luka dopremljene čak iz Južne Amerike, odnosno Perua.
Ni belog luka Srbija nema dovoljno, pa je domaće tržište preplavljeno ovom namirnicom proizvedenom u Kini, odakle je od početka godine do kraja juna uvezeno 213 tona.
Zelenu salatu smo najviše uvozili iz Španije (374 tone), Italije (109 tona), Poljske (33), ali i iz Tunisa (48 tona).
Na trpeze srpskih domaćina stizala je i šargarepa iz Rusije i Velike Britanije, dok smo krastavce uvozili iz Albanije i Španije, ali i Maroka.
Po tome šta smo sve za pola godine uvezli iz Španije da se zaključiti da je ta zemlja velesila u poljoprivrednoj proizvodnji. Tako smo iz te zemlje nabavili boraniju, slatku papriku, pasulj... Slatku papriku smo, pored Turske, Albanije i Makedonije, uvozili i iz Rusije.
Najviše uvoznog pasulja stiglo je iz Kirgistana 2.929 tona, Poljske (1.008 tona), Argentine (747 tona), Bugarske (794 tone), Egipta (573 tone), Kanade (450 tona) i Kazahstana (197 tona).
Šta smo sve uvozili
Povrće: - mladi krompir - 21.752 tone (3,5 miliona evra) - paradajz - 25.712 tona (14,6 miliona evra) - crni luk - 4.783 tone (milion evra) - beli luk - 278 tona (371.000 evra) - kupus - 6.883 tone (15,8 miliona evra) - zelena salata - 663 tone (661.000 evra) - šargarepa - 183 tone (62.000 evra) - krastavci - 5.223 tone (3,5 miliona evra) - boranija - 19 tona (19.000 evra) - paprika slatka - 17.136 tona (148.000 evra) - pasulj 7.115 tona (5,1 milion evra)
Voće: - grožđe - 525 tona (722.000 tona) - lubenice - 6.305 tona (1,5 miliona evra) - jabuke - 22.910 tona (9,3 miliona evra) - trešnje - 972 tone (710.000 evra) - šljive - 21 tona (7.000 evra) - jagode sveže - 1.105 tona (1,3 miliona evra) - jagode smrznute - 1.435 tona (2,3 miliona evra) - maline sveže - 30 tona (141.000 evra) - maline smrznute - 3.407 tona (4,8 miliona evra) * Podaci RZS o uvozu u prvih šest meseci 2018.
Ostala roba:
- čekinje od divlje i pitome svinje - 2 tone (21.000 evra) - drvene vešalice za odela - 22 tone (109.000 evra) - mrtvački sanduci - 16 tona (65.000 evra) - plastična dugmad - 12 tona (351.000 evra) - igle za mašine za šivenje - 2 tone (145.000 evra) - šibice - 63 tone (79.000 evra) - karanfili - 78 tona (104.000 evra) - dvopek - 933 tone (818.000 evra)
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock
