Najnovije vesti

SLAVNI VOJVODA MIŠIĆ PROŠAO JE RAT, ALI OVO GA JE STALNO MUČILO: Evo zašto je rekao da ko nikada nije čuvao koze, ne zna šta su teške muke!
Foto: Profimedia

obeležavanje iskrcavanja vojske na krf

SLAVNI VOJVODA MIŠIĆ PROŠAO JE RAT, ALI OVO GA JE STALNO MUČILO: Evo zašto je rekao da ko nikada nije čuvao koze, ne zna šta su teške muke!

Društvo

Komemorativnim skupom i polaganjem venaca, danas je počelo obeležavanje godišnjice iskrcavanja srpske vojske na grčko ostrvo Krf. Srpski i grčki zvaničnici, predstavnici udruženja, potomci, položili su vence na spomen obeležje u Dasiji kod Krfa gde se pre 102. godine iskrcala srpska vojska.

 

U mestu Agios Mateos venci su položeni na spomenik Drinske divizije, ali i na spomenik Janisu Janulisu, Grku koji je dao svoju njivu, jedinu imovonu da se u njoj sahrane borci Drinske divizije.

 

Državni sekretar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković kaže da su na Krfu utočište i spas našli srpska vlada, vojska i narod.

"Nakon više meseci pešačenja gudurama Albanije, na Krf je došlo 185.000 izgladnelih i iznemoglih vojnika i civila. Nakon dve godine oporavka uz pomoć saveznika krenuli su u proboj Solunskog fronta", naglasio je Stanković.

 

On je rekao da se istorija mora negovati i poštovati, jer narod koji ne poštuje svoju istoriju ne može graditi budućnost kakvu želi. Svake godine na Krf sa Društvom za negovanje tradicije dolazi i Đorđe Stojanac, praunuk Živojina Mišića.

 

Odrastao je pored baba Olge, ćerke Zivojina Mišića, koja mu je pričala o patnji srpskog naroda, golgoti preko Albanije, borbi za opstanak.

"Pričala mi je o pripremama za Solunski front, šta je njen otac a moj pradeda doživeo, o patnji naroda", rekao je Stojanac za Tanjug.

Iako seljačko dete Mišić se, kaže, vinuo i visine i postao šef generalštaba na Solunskom frontu. Uvek je ostao vezan za seljane i kako je hrabrio vojnike na frontu, tako je hrabrio i seljane u poslu.

 

Seća se Stojanac i poznatih Mišićevih reči "ko nikada nije čuvao ovce, ne zna šta su teške muke" . Dok je čuvao koze, zadremao je, koze su pojele komšijin kupus, a i mali Misić obrao dobre batine.

 

Srpska vojska i narod počeli su povlačenje preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju u zimu 1915/16. godine. Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoce, gladi i iscrpljenosti. Francuska vlada 28. januara 1916. godine odlučila je da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.

 

Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku na ostvo Krf. Prvo iskrcavanje srpske vojske na "ostrvo spasa", kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzeli su Francuska i Velika Britanija.

 

Ostrvo Vido organizovano je kao bolnica, gde su iskrcavani najteži ranjenici, postalo je "ostrvo smrti", a more oko njega nazvano Plava grobnica. Na ostrvu Vidu nalazi se danas spomen kompleks i u okviru njega mauzolej.

 

(Kurir.rs/Tanjug)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...