Nakon ustoličenja novog episkopa zahumsko-hercegovačkog Dimitrija, dojučerašnji prvi čovek te eparhije vladika Grigorije obratio se okupljenima veoma emotivnim govorom koji danima kruži društvenim mrežama.
Vladika Grigorije je tako za vreme ručka u prisustvu Patrijarha srpskog Irineja, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, i brojnih episkopa Srpske pravoslavne Crkve rekao da je Episkop raško-prizrenski Teodosije najvažniji čovek za srpski narod.
"Nije jednostavno danas pomenuti ime možda najvažnijeg čoveka za srpski narod. To je vladika Teodosije koji stoji na Kosovu i Metohiji. Ja vam kažem, dok je Dečana i Gračanice i Pećke patrijaršije, dok je Teodosija i svih njegovih monaha i vernih ljudi tamo na Kosovu i Metohiji, mogu ljudi da pričaju šta hoće, ali Bog zna šta je i kako je. Neka Bog njemu da snage da izdrži, a nama da ne budemo sinje kukavice i da se njega ne odreknemo", rekao je vladika Grigorije.
- Vi znate da u našem saboru postoje različiti ljudi, da imaju različite poglede, naročito kada je o meni reč. Ali, desilo se čudo, zahvaljjuući mudrosti našeg patrijarha, a i mojoj veštini - vladika Dimitrije jednoglasno je izglasan za episkopa zahumsko-hercegovačkog, bez ijednog glasa protiv. Još divnije je čudo, a to može da se tumači na razne načine, što sam i ja jednoglasno izabran za Nemačku, ali to je danas manje važno - kazao je Vladika Grigorije i dodao:
- Moj dragi prijatelj i učitelj na mnogo načina, biskup Ratko Perić mi je rekao: „Malo sve to liči na onu priču o Josifu... Znaš kada su braća prodala Josifa, a onda su posle braća došla kod njega da traže hrane. Tako i sa tobom može da se desi, da ovi što su te prodali u Nemačku dođu kod tebe da traže pomoć“ - rekao je Vladika Grigorije a zatim kroz suze opisao koliko mu je teško pao odlazak iz svoje Hercegovine.
- Napisao sam sam dve knjige. Jedna je knjiga priča koju, kako kaže jedna stara monahinja, žene koje zovu da pitaju da li je ima nazivaju „knjiga od koje se plače“. To je knjiga „Preko praga“. I ja sam otišao preko praga... Taj naslov više liči na ono što se sa mnom desilo mojim odlaskom u Nemačku, ali kad sam otišao preko praga to je bio kućni prag...a moj kućni prag je Hercegovina - rekao je Vladika Grigorije suznih očiju.
Što kaže moj najmiliji Vladika na svetu Rade II Petrović: "Posle plača veselije poješ, posle kiše vedrije je nebo". Pre tri dana otac Sava mi je poslao slike da je pokrivena Crkva u Mostaru - i to je bio moj glavni cilj u Hercegovini jer je ta Crkva u Mostaru stožer našeg opstanka i našeg života. I ta Crkva, Vaša svetosti biće osvećena za dve godine 2019/2020 kada slavimo 800 godina naše Crkve" rekao je Vladika Grigorije i ispričao:
"Ja nekako pamtim sve, Bože me prosti ko da nisam normalan: Njegova Svetost služio je Vojsku u Mostaru. I kada je skinuo uniformu, jer tada nije smelo u unformi da se ide u Crkvu, kada je odslužio vojsku krenuo je u Crkvu ali nije mogao da uđe jer je Crkva bila zaključana. A ja sam mu juče rekao "Ućićete Vi u tu Crkvu i to vrlo skoro". I tako ćemo tada proslaviti veliku slavu - 800 godina naše Crkve. I proslavićemo nešto još mnogo važnije, to što smo u gradnji te Crkve u ovim strašnim i nesrećnim vremenima imali podršku i buskupa Ratka i muftije Save Madedovića - a moram Vam priznati da je tome doprinela velika moja mudrost, a to je opet skromnost o kojoj sam na početku govorio" našalio se Vladika Grigorije nasmejavši okupljene goste koje je samo par trenutaka ranije rasplakao svojom iskrenošću.
Izvršena administrativna primopredaja u Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj
Eparhijski upravni odbor, na čelu sa novim episkopom Dimitrijem, sa zahvalnošću je konstatovao da je episkop Grigorije u svom dosadašnjem devetnaestogodišnjem arhipastirskom radu obnovio i unapredio život Eparhije, obnavljajući hramove i druge crkvene objekte, ali još važnije od toga, unapređujući crkveni i duhovni život poverenih mu hrišćana.
(Kurir.rs / M. Branković)
NE PROPUSTITE
