Predrag Nedeljković (50) od 2014. godine menja čuvenog deda Đorđa (90) na mestu čuvara srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu. On ga je na to mesto zamenio kada se deda Đorđe razboleo pre četiri godine, kada su lekari bili izričiti da mu je potrebno da odmara, odnosno da ne radi, ali je Nedeljković i dalje u senci poznatog čuvara Zejtilnika s obzirom na to da on i dan danas skoro svakodnevno dolazi na ovo vojničko groblje.
Sklonost ka istraživanju odvukla je Predraga najpre u novinarstvo, te je radio na kraljevačkoj televiziji, da bi se krajem devedestih godina preselio u Nemačku, a ljubav prema jednoj Grkinji, nastavnici klavira koja je sada njegova supruga, iscrtala je put ka Solunu.
Obožavanje istorije, ali i interesovanje za "taj deo Velikog rata", kako se još naziva Prvi svetski rat, uticao je na to da se, kako objašnjava, pre četiri godine prijavi na javni konkurs koji je raspisalo grčko ministarstvo. Među brojnim kandidatima baš on je odabran da radi ovaj neobičan, ali nadasve odgovoran posao. Uslovi za čuvanje "jednog od najvažnijih groblja srpske istorije" bili su da poznajete istoriju, grčku kulturu i jezik, ali i da budete spremni na odricanja.
"Već oko pola šest sam na nogama, počinjem da čistim i samu Kosturnicu, ali i toalete. Kada se razdani, na red dolazi košenje trave, čišćenje kanala i ostali poslovi koji podrazumevaju održavanje groblja. Prošle godine je bilo pola miliona posetilaca. Kada održavate 12.000 kvadratnih metara morate da zaboravite na godišnji odmor. Ako samo jedan dan preskočite, sutradan vas čeka mnogo više posla", priča Predrag Nedeljković.
Svoje znanje novom čuvaru preneo je Đorđe Mihailović koji, iako je zagazio u devetu deceniju i u penziji je, gotovo da nema dana da ne dođe na groblje slavnih junaka.
"Oko devet ili deset dolazi čika Đorđe i ostaje do podneva da mi pomaže, a onda je posle ponovo tu oko 16 sati. Preko zime mu je problematično da dolazi jer ima problem sa plućima", priča Nedeljković i dodaje da, primera radi, francusko groblje radi od 9 do 17 sati, dok je on tu ceo dan.
Osvrćući se na događaj od pre nekoliko dana, kada su anarhisti ižvrljali zid porukama protiv rata na ulazu u groblje i ostavili nekoliko hiljada listića, Predrag priča da vikendom mora i da prenoći u malenoj kućici u kojoj je nekada živeo deda Đorđe, a koja je u sklopu memorijalnog kompleksa.
"Noć nakon dolazaka anarhista, sa mnom je dežurala policija. Vikendom je ovde najproblematičnije, jer se u blizini nalazi bolnica gde se leče narkomani koji dobijaju slobodna ta dva dana i onda je sigurnije da prespavam", priča Nedeljković i dodaje da njegova supruga obožava Srbiju, ali nikako nemaju prilike da dođu ovde zbog njegovog posla.
"Kada čuvate groblje slavnih srpskih junaka počinjete da menjate filozofiju života, ovaj posao vam daje vreme da razmislite o drugim stvarima i steknete drugačiji pogled. Dešava se da me pitaju kako mogu da radim tako morbidan posao, i tada uvek odgovorim da bi trebalo da se čuvamo živih, a ne mrtvih ljudi. Da nije bilo ovih 8.000 boraca na Solunskom frontu, ali i brojnih naših saveznika, ne bi bilo ni nas", priča Predrag Nedeljković i dodaje da kroz razgovore sa istoričarima i istraživanje polako priprema knjigu u kojoj je pisati i o deda Đorđu.
Kada je upoznao deda Đorđa, kako kaže, odmah su se razumeli, ali i otkrili neverovatne sličnosti.
"Nakon što mi je čika Đorđe predao ključ i pokazao šta i kako da radim, poveli smo razgovor i tada sam otkrio neverovatne stvari. Na primer, moj otac se zove Đorđe, moja majka je rođena 1. maja kada i čika Đorđe, njegova supruga je Fatini, a moja kuma nosi isto ime...", nabraja Nedeljković.
Kako dodaje, dosta razgovaraju, odlično se slažu i deda Đorđe mu je mnogo pomogao u ovom poslu.
"Ako iko poznaje čika Đorđa onda sam to ja. Znam toliko stvari o njemu koje drugi ne znaju, ali to su naše tajne koje neću odavati. Uvek imamo iskren razgovor. Njegove godine i životno iskustvo su za poštovanje", kaže on.
(Kurir.rs/Blic/Suzana Luković)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
