BEOGRAD - Grupa intelektualaca javno je danas iznela stav da je Srpska akademija nauka i umetnosti u dubokoj krizi, koja je, kako oni smatraju, posebno došla do izražaja u sprovođenju izborne procedure, a osnovne zamerke koje su izneli tiču se nepoštovanja kriterijuma prilikom izbora kandidata za Akademiju i netransparentnosti procesa izbora, uoči Izborne skupštine 8. novembra.
Kako je reč o onima koji ranije nisu prošli izbor u SANU, sociolog prof. dr Milan Brdar objasnio je da konferenciju za novinare nisu sazvali kao "propali kandidati, koji su ljuti, već kao intelektualci koji govore zarad opšteg dobra", kako bi zaustavili urušavanje SANU koju su do skora videli kao svetionik, a sada je, tvrde, u dubokoj krizi.
On smatra da se članovi Predsedništva SANU ponašaju neodgovorno i da je izborni proces koji je u toku samo vrh ledenog brega, jer "već dve decenije smo svedoci urušavanja nacionalnih institucija subverzivnim delovanjem iznutra zbog pojedinaca i grupa koje instrumentalizuju institucije radi lične koristi".
Pozivajući se na argument predsednika SANU akademika Vladimira Kostića da se izborna procedura odvija na isti način kao i do sada, Brdar naglašava da u tome i jeste problem.
On tvrdi da dokumentacija i knjige koje su kandidati dostavili nisu ni otvoreni i da je Predsedništvo čak zabranilo sekretarici da kandidatima vrati radove, kao i da nisu ispoštovani ni kvalitativni ni kvantitativni kriterijumi navedeni u pozivu, te da je od 24 prijavljena kandidata za Odeljenje društvenih nauka referate pisao samo jedan čovek, akademik Kosta Čavoški.
Brdar je naveo i da je Društvo za etiku i vrednovanje u kulturi i nauci tražilo od SANU svu dokumentaciju i obrazloženje zašto su neki kandidati izglasani, a drugi ne, jer je javnosti na uvid stavljena samo dokumentacija koja se odnosi na kandidate o kojima će odlučivati Izborna skupština 8. novembra.
On upozorava da se u Akademiju uvode "antisrpske snage, koje treba iznutra da je kolonizuju".
Poznati genetičar prof. dr Miodrag Stojković je nepoštovanje kriterijuma u izbornoj proceduri SANU ilustrovao podacima o citiranosti i H indeksu koje imaju kandidati koji su prošli i o kojima će se odlučivati na Izbornoj skupštini da li će postati dopisni članovi Odeljenja za hemiju i biologiju.
Stojković je javno upitao zašto on, koji ima H indeks (Hiršov indeks) 60 i čiji su radovi citirani 13.018 puta, nije prošao, a jesu Tanja Ćirković-Veličković (H indeks 22, citiranost 1.664), Marjan Niketić (H indeks 16, citiranost 893), Pavle Pavlović (H indeks 9, citiranost 841) i Aleksa Obradović (H indeks 7, citiranost 488).
Na isti problem skrenuo je pažnju i doktor poljoprivrednih nauka Miroslav Nikolić primetivši da je prošao kandidat koji ima manji broj radova, pa čak u njegovoj dokumentaciji nisu navedena predavanja po pozivu koji su bili takođe jedan od uslova u pozivu.
Vanredni profesor na Fakultetu bezbednost u Beogradu prof. dr Milenko Bodin nije bio među predloženim kandidatima za članstvo u SANU, ali kaže da je kao konsultant u obradi prijava stekao utisak da izborna procedura u Akademiji liči na improvizaciju.
Pošto je reč o najvišoj naučnoj i umetničkoj instituciji smatra da ta improvizacija nikako ne može biti slučajna, već da se "fingira cela izborna procedura i rad samih akademika".
Brdar je izneo i neke podatke iz knjige akademika Časlava Ocića koji tvrdi da akademici dopisuju svoja imena na radove mlađih kolega, pa je tako, poređenja radi, predsednik SANU akademik Vladimir Kostić imao 47 radova u 2017. godini, isto toliko i potpredsednik SANU akademik Zoran Popović, a akademik Đorđe Šijački čak 406 radova tokom pet godina.
Predsedništvo SANU je u više navrata reagovalo na sve učestalije javne napade na tu instituciju i smatraju da izvesne reakcije na izborni proces "prelaze granice dobrog ukusa i zalaze u domen neargumentovanog osporavanja, ne samo izbornog procesa nego i čitavog rada SANU".
Predsedništvo tvrdi da je čitav proces izbora sprovođen po preciznim odredbama zakonskih i statutarnih akata.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
