Dušan Prelević Prele, muzičar i pisac, scenarista... Ove godine, tačnije 11. novembra, biće sedam decenija od njegovog rođenja.
Bio je i ostao simbol jednog Beograda koga više nema.
Umro je 28. jula 2007. godine.
U jednom intervjuu, datog davne 1995. godine, Prele je govorio iskreno o svom životu, pričao o muzici, ženama, alkoholu...
O MUZICI
- Nisam se bavio muzikom ono tezge pa kao zarađujem neke pare. Nisam brinuo o karijeri da bi me kao komšiluk prepoznao. Jednostavno nisam bio taj tip. Od mene su zazirali ovi što su se ozbiljno bavili tim poslom. Pa je bilo u moje vreme - pusti ovog dileju možda se napije pa napravi nešto, ili neće doći... I onda aj bolje zovemo Bobu Stefanovića. Ne mislim ja ništa loše, Boba je moj prijatelj.
Pevao sam na igrankama. Skidali smo one rokenrol i pop kompozicije koje su se slušali na radiju. I dobijem ja za igranku 5.000 dinara. Odem posle toga u Srpsku kafanu, otpevam 5 pesama... Reči naravno nisam znao već sam izmišljao. Jedino što si refren morao u originalu da malo otpevaš. I posle odemo u kafanu i za 500 dinara nas četvoro pojedemo po pljeskavicu i po pivo. Već sam rešio da napustim gimnaziju i tu stanem sa svojim obrazovanjem. Ništa osim osnovne škole nisam završio. Imam i jedno godinu dana časovničarskog zanata. Ali ne zbog muzike. Ja sam kao i svaki klinac hteo da budem drugi Šekularac. Kada mi to nije uspelo, ili kad sam ja shvatio da mi je lakše da budem drugi Mik Džeger ili Džo Koker... A i jednostavnije je ne moraš da trčiš po onom terenu.
Muzika je opasna kurva, meni je posle samo godinu dana ušla u krv i znao sam da ću se njome baviti celog života. Nije ono seljački sad kao muzika me održala život ali moram priznati da mi je ona bila najbolji prijatelj.
O ŽENAMA
Jako mi je teško da pričam o ženama jer nisam navikao da razgovaram na tu temu. Prva žena koja mi je u životu skoro sve je moja majka. Ovi beogradski bivši momci a sadašnje čiče, kao što sam ja, imaju kompleksan odnos sa majkom.
Ja sam živeo sa majkom bez oca. Moja keva i ja smo od moje 13 godine postali figurativno reći drugovi. Pored nje imam i dve ćerke Dinu i Milicu. Dina je evo upisala glumu. To su mi tri dame najvažnije u životu.
Osim tih žena bile su one sa kojima sam protrčao neki duži period a bile su i one sa kojima sam bio kraće. Ja lično verujem da su žene te koje biraju nas. Mi se muškarci malo više rtamo. Uvek sam intimno verovao i siguran sam da smo mi izabrani.
U moje vreme je bilo ono - Jao znaš kakvu sam trebu odvojio. Pa čime si je odvojio, da nisi lasom... Ja verujem da žene nas puste da izigravamo majmune neko vreme i kad ona odluči onda nas pusti da je odvojimo. I tako i treba da bude. One su lukavije, zrelije.
Voleo sam više puta. Uglavnom sam imao sreću sa ženama sa kojima sam imao duže veze. Bile su i kao ljudi lafice. Posle tog nekog rastanka, koji bude sporazumno, sa svima održavam dobar kontakt. Sa majkama moje dece sam u odličnim odnosima, kao burazer.
Moj stil života i moja profesija nije mi dozvoljavao da se neko veže uz mene ili ja uz nekoga sa nekim planovima. Nikad se nisam ženio. Ne hvalim se time samo kažem. Niko neće da trpi da te nema tri dana a ti negde piješ ili sviraš... Mislim da sam bio fer u tim odnosima osim to što sam sledio srce i te moje navike.
Nisam švrljao okolo. Ne zato što sam ja nešto pošten nego sam razmišljao da ne bih voleo da se meni tako nešto desi. Da npr žena sa kojom sam u vezi ode i kresne sa nekim frajerom... Ne verujem da bi mi bilo prijatno. E onda znači ne bi prijalo ni njoj.
Taj neki seks, kad nemam odnos prema toj ribi, to mi je kao viski bez leda. Kao lepa riba... Pa dobro lepa, nek ide kod keve. Nisam nešto šibao sa strane, nisam taj tip. Ja sam više voleo kafane. Sa mnom su bile sigurne kad me nema dva dana znale su da sam u kafani.
O ALKOHOLU
Mene alkohol prati od mladosti. Ja volim alkohol. Ne volim ukus alkohola, ima odvratan ukus. Mnogo je lepše piti mleko. Ali mene je kao mladog čoveka zaintrigiralo stanje koje alkohol donosi. E sad kažu treba imati meru. A to su najverovatnije smislili oni koji ga nisu pili. Ja nemam meru u alkoholu. Alkohol je jedan ozbiljan problem ali je strašno što ga ja volim. A u ljubavi znate kako je to kad nekoga voliš. Imam manir da napravim pauzu, ali kao što reče jedan poznati pijanac - Nema bivših alkoholičara, već samo onih alkoholičara koji trenutno ne piju.
Moj problem je taj što sam ja druga ličnost kad popijem. Ja se tad okrenem za 720 stepeni. I onda kažu - To je zato što sam mnogo popio. A to nije tačno. Ja poludim isto i posle tri i posle 303 čaše.
Alkohol mi je doneo mnogo zla ali pošto sam borac ja ću nastaviti da se sa njim izborim. Voleo bih da se promenim svoj karakter u stanju omamljenosti.
O GODINAMA
Lično retko razmišljam koliko su me godine promenile. Nisam ja bio nikad neki vernik. Skeptik sam bio i u mladosti. U Boga ne verujem. A danas zaista ne verujem ni u šta.
Ja sam mnogima bio prijatelj. Ulazio sam čist u te odnose. A i nema nas mnogo više. Svakog meseca sahranjujem nekoga.
Promenio sam se jer više nemam energiju kao nekad. To su ove klimakterične kodine za muškarce i mi se sad mi potajno a neko i javno boji dolazeće starosti. Voleo bih da mnoge stvari koje imam u duši u glavi u glasu definišem. Primetio sam da nemam živaca da razgovaram sa ljudima osim o stvarima koje mene zanimaju gde ja opet vodim glavnu reč. Nije to što ja nekog ne poštujem nego znam kako razmišljaju i to mi je onda smešno.
Skoro obavezno ja to skratim, počnem da psujem, a volim da psujem...
Ne mogu da objasnim ljudima da ono što govore je nebuloza i da ja to već sve znam. Ja sam inače bio neprijatan tip a sad sam još neprijatniji.
(Kurir.rs/priredio P.Latinović)
NE PROPUSTITE
