Noć je bila tamna, a zemlja hladna. Moja sagovornica povremeno se tresla od zime, a svetla automobila sa auto-puta u pravilnim razmacima učinila bi da njena kratka haljina od nekakvog rastegljivog srebrnkastog materijala nestvarno blesne.
- Šta misliš? O čemu?
- O legalizaciji... tog posla kojim se baviš - sačekao sam da se utiša tutnjava kamiona i ponovio oklevajući. Učinilo mi se da je „prostitucija“ uvredljiva reč.
Nekoliko dana ranije izgledalo je jednostavno i logično, tragom vesti da je Sindikat policije i policijskih starešina predložio da se u Srbiji legalizuje prostitucija, poći kod prostitutki.
Prednosti
Predsednik tog sindikata Blažo Marković izjavio je da postoje „najmanje tri razloga“ za to, a „prvi i najvažniji je zdravlje stanovnika Srbije“.
- Imamo hepatitis B i sve venerične bolesti. Drugi razlog je što bi se legalizacijom prostitucije popunio budžet Srbije, a u prilog tome govore primeri brojnih država koje su to već uradile. Treći razlog je što bi onda inspektori koji sada rade na suzbijanju prostitucije mogli da rade na ozbiljnijim stvarima, poput belog roblja - rekao je Marković.
Dok sam uskim dušanovačkim trotoarima išao ka Plavom mostu, nadaleko poznatom mestu susreta sa seksualnim radnicama, odlučio sam da ne pominjem ove konkretne razloge koje je jedan sociolog nazvao „proizvodima pandurske logike“. U drugim zemljama, rekao mi je, legalizaciji najstarijeg zanata pribegava se u cilju zaštite žena od brutalne eksploatacije makroa i od trgovaca belim robljem, kojim bi ovaj sindikat tek da se bavi... Ali, čovek snuje, a prostitutke rade.
- Oćeš za hiljadarku?
- Ja bih da pričamo...
- S pričanjem je hiljadu i dvesta - rekla je poslovno prva kojoj sam se obratio. Kosa joj je bila upadljivo plava, ali tamnoputo lice, koje se ukazivalo u svetlostima farova, čuvalo je sećanje na Indiju, kojom su lutali njeni preci.
- Ma nije to, bre! - gubio sam strpljenje. - Ja sam novinar, hoću...
Iz mraka nam je prišla njena drugarica. Reč „novinar“ bila joj je, možda, u nekoj dalekoj vezi sa rijaliti programima.
- Sa koje televizije?
- Nisam sa televizije...
Osetio sam kako gubi zanimanje za mene.
- Pa ako si novinar, misliš da dobiješ (bip!) za džabe? - rekla je pakosno i nastavila:
- Ovde dolazi jedan novinar i uvek plati! On je iz (rekla je naziv tabloida), ja njih čitam, ne čitam Kurir!
Plata i bolovanje
Mislila je da mi je zadala konačni udarac. Njena ljutnja što nisam sa televizije i što joj je propala šansa da uđe u rijaliti bila je ogromna...
Iz mraka je sada, kao u igrokazu, izronio oniži muškarac u kožnoj jakni sa nitnama.
- Novinar, ajde, prođi!
Njegov ton nije dozvoljavao prigovor, pa sam ga poslušao.
Sto metara dalje, i 15 minuta kasnije (izvesno vreme niko mi nije prilazio i stajao sam sam u mraku, kao da ja čekam mušterije), njegov kolega svodnik bio je predusretljiviji. Pustio me je da pričam s „njegovim kurvama“. Valjda je naslutio zabavu...
„Legalizacija“ je bila strana reč za devojčurka u srebrnoj haljini, i za još tri njene koleginice. Nije im bilo jasno kako bi to mogle da dobiju dozvolu da rade. Tek četvrta, kad se pojavila iz mraka povlačeći kratku suknju naniže, znala je o čemu je reč.
- To je isto kao da radimo u butiku, recimo, ili u prodavnici. Da primamo platu, da imamo godišnji, da idemo na bolovanje - obratila im se.
- Od koga da primamo platu? - čulo se u neverici.
- Pa šta ja znam... Od države.
Nisam se mešao, a one su se slatko smejale.
- Država da plaća kurvanje?!
- Možeš da uzmeš bolovanje, pa da radiš privatno!
Ona što je došla vratila je razgovor u ozbiljne vode.
- Ja sam radila u firmi - obratila se meni. - Kad su ugasili firmu, došla sam ovde. Država nije mogla da plaća krojačicu, a sad će kao da plaća kurve? Idi, molim te...
Pokušao sam da objasnim da legalizovane prostitutke ne bi radile kod države, nego kod privatnika... Malo sam se upetljao, ceo taj koncept bio mi je stran, ali nekako smo se razumeli na kraju. Ili mi se bar tako učinilo...
- Pa moja sestra radi u piljari za 120 evra. I još mora gazdi da da (pip!) za džabe svaki put kad mu traži platu!
Radni staž
Nisam umeo da im objasnim u čemu bi bile na dobitku da su legalizovane. Prevario sam se i pomenuo radni staž. Da bi mogle da uplaćuju. Zagalamile su:
- Da neću penziju da dočekam kao kurva!
- Znači, kurve da plaćaju državi, to je vic...
- Što moja sestra u piljari nema staž?
Pored nas se zaustavio auto, ali je vozač primetio gužvu i produžio put. Suočen sa gubitkom mušterije, svodnik je izgubio interes za zakonske projekte i naša rasprava o zakonskom predlogu u načelu bila je gotova.
Dok sam hodao ka autobuskoj stanici, pitao sam se koliki su priliv u budžet od ovoga planirali u Sindikatu policajaca i starešina...
Elitna prostitucija
VEĆ SU LEGALIZOVANE
Prijatelj prijatelja mog prijatelja poznaje makroa elitne prostitutke. Pristali su da se sretnemo.
On me je pažljivo slušao, kao čovek uvek spreman da sa zanimljivim sagovornikom prozbori koju o društvenim pitanjima, a ona je blazirano gledala negde iznad moje glave.
- Njih to, moj prijatelju, ne zanima. One su legalizovane kao manekenke, umetnice, novinarke... Zašto bi ijedna od njih pristala da u nekakvom spisku bude zavedena kao prostitutka?
Nisam znao. Popričali smo još malo o Putinu, Kosovu, opozicijii, a onda sam pozvao konobara da donese račun.
- Nemojte, ja ću, skupo je ovde... - rekao je dobronamerno.
Kurir / Momčilo Petrović
Foto: Shutterstock
