Da su Srbi preduzimljiv narod, više puta su dokazali, a najnoviji primer koji tu činjenicu potvrđuje jeste prerada uvozne morske ribe, lososa i tune, na kojoj su prošle godine domaći prerađivači zaradili 17,6 miliona dolara.
Domaći proizvođači su shvatili da zahvaljujući jeftinijim proizvodnim ulaganjima, radnoj snazi, ambalaži i energiji mogu uspešno da se nose s konkurencijom u razvijenim zemljama. Tako su počeli da uvoze morsku ribu iz Norveške, Španije i Indonezije, prerađuju je u više stepene obrade i onda izvoze na tržište razvijenih zemalja zapadne Evrope, što je dovelo do drastičnog skoka izvoza ribe i proizvoda od ribe u 2017. za 88 odsto u odnosu na godinu ranije. - Mi jesmo dobri proizvođači rečne, slatkovodne ribe, pastrmke i šarana, ali ono što ohrabruje jeste što veliki broj prerađivača uvozi morsku ribu, losos i tunu, iz zemalja koje su ozbiljni proizvođači, poput Norveške, Španije i Indonezije, i prerađuju je u proizvode visoke vrednosti koje posle plasiraju na tržišta na kojima mogu biti konkurentni. Zbog jeftinije proizvodnje oni mogu da spuste cenu do granice isplativosti i da cenovno budu konkurentni proizvođačima u razvijenim zemljama. To je dobro, jer naša industrija zapošljava domaću radnu snagu, koristi ambalažu i energiju koja dodaje veću vrednost proizvodu i taj premijum proizvod plasiraju na tržište Italije, Francuske i Danske. Riblji fileti čine 55 odsto izvoza, a konzervirana riba 20 procenata ukupnog izvoza - kaže Nenad Budimović, sekretar u Udruženju za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije.
On dodaje da srpsko ribarstvo ima kapacitet za još blistaviju budućnost, ali da je za to potrebna veća podrška industrije. - Ima dosta državne zemlje, utrina koje nisu za ratarstvo i koje bi mogle da se iskoriste, ali su investicije u formiranje ribnjaka značajne i država bi mogla da pomogne kako u vezi sa zemljištem tako i u vezi sa uslovima gajenja u smislu smanjenja vodnih doprinosa. Potrebno je da se radi i na zdravstvenoj zaštiti slatkovodnih riba gajenih u ribnjacima, kao i na edukaciji stanovništva da se više koristi riba - ističe Budimović.
Vrste ribe koje Srbija najviše izvozi:
Vrsta ribe količina vrednost Fileti lososa (sveži) 133 tone 1,88 miliona evra Fileti lososa (smrznuti) 142 tone 1,84 Losos (svež i rashlađeni) 79 tona 585.000 evra Dimljeni fileti lososa 64 tone 969.000 evra Fileti od aljaskog bakalara 30 tona 94.000 evra Oslić argentinski 42 tone 79.000 evra Pastrmka smrznute 14 tona 44.000 evra Vrste ribe koje smo najviše uvozili: Vrsta ribe količina vrednost Losos sveži 1.065 tona 7 miliona evra Oslić argentinski 2.421 tona 4,2 miliona evra Skuša (smrznuta) 2.180 tona 2,77 miliona evra Oslić (ostali, smrznut) 1.519 tona 2,49 miliona evra Fileti soma (smrznuti) 1.114 tona 1,58 miliona evra Pastrmka 527 tona 1,3 miliona evra Evropski brancin 129 tona 803.000 evra Papalina (smrznuta) 977 tona 546.000 evra Orada 105 tona 543.000 evra * Podaci Republičkog zavoda za statistiku za osam meseci 2018.
Činjenice:
- Losos smo najviše uvozili iz Norveške - Skušu smo uvozili iz Norveške i Velike Britanije - Oslić je najviše uvožen iz Argentine - Fileti soma najviše su uvoženi iz Vijetnama - Svež losos izvozili smo u Makedoniju i Crnu Goru - Argentinski oslić smo izvozili u BiH, Makedoniju i Crnu Goru - Filete lososa smo izvozili u Italiju, Austriju i Dansku
Brojke
680.000 evra vredeo je srpski izvoz ribe 2006. 2,5 kg ribe prosečno godišnje pojede svaki stanovnik Srbije 16 kompanija izvozi ribu iz Srbije
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto:Profimedia
