Najmanja beba ikada rođena u Srbiji na svet je došla sa svega 350 grama. Lavovski se borila za život i danas je ona jedna zdrava i napredna beba.
Palčica, kako su je prozvali, rođena je prevremeno, čak 12 nedelja pre termina, početkom ove godine u GAK "Narodni front". Posle duže od četiri meseca života u inkubatoru, u Institutu za neonatologiju, ona je uspešno prebrodila sve zdravstvene prepreke.
Kako njeni presrećni roditelji, koji su želeli da ostanu anonimni, kažu, ona sada ima 4,5 kilograma, lepo napreduje i polako sustiže svoje vršnjake.
- U početku smo bili uplašeni. Sa druge strane, imali smo veliku pomoć doktora iz Instituta za neonatologiju i ostalog medicinskog osoblja iz te ustanove. I uspeli smo da se izborimo zajedno sa našom devojčicom, koja je volju za životom pokazala od samog rođenja - navode mama i tata najmanje srpske bebe.
Oni priznaju da su taj strah osećali sve vreme, ali on je potpuno nestao u momentu kada su svoju bebu uzeli u ruke posle njenog boravka u inkubatoru.
Standardna garderoba i oprema za bebe čak i najmanji broj, za ovu hrabru i jaku devojčicu bili su ogromni, pa su im, kako naglašavaju roditelji, garderobu i cucle sve vreme tokom boravka u Institutu za neonatologiju obezbedili u toj ustanovi.
Naravno, Palčice se još živo sećaju i u najvećem porodilištu na Balkanu GAK "Narodni front", gde je devojčica rođena.
Majci najmanje srpske bebe porođaj je krenuo u 28. nedelji trudnoće, od 40 koliko ona obično traje. Trudnoća se vodila kao visokorizična, a Palčica je došla na svet 12 nedelja ranije.
Prof. dr Snežana Rakić, načelnica Porodilišta "GAK "Narodni front", kaže da je devojčica dokazala da je pobednica od samog početka.
- Mama je ležala kod nas na Odeljenju visokorizičnih trudnoća. Vodenjak je pukao i ona se porodila. Devojčica je, zbog zastoja u rastu, težila samo 350 grama, ali je od prvog udisaja pokazala koliko je jaka i posebna - navodi prof. dr Rakić i dodaje da je zastoj u rastu jako redak slučaj, a brojni su razlozi zbog kojih može da se javi.
Najčešće su to, dodaje, hipertenzija, promene na posteljici ili genetske anomalije.
- U 28. nedelji beba treba da bude teža od jednog kilograma. Na sreću, kod beba koje imaju zastoj u rastu dolazi do ubrzanog sazrevanja pluća i ostalih organa. Zahvaljujući tome novorođenče je bilo u relativno dobrom stanju. Odmah po dolasku na svet, dete je smešteno u intenzivnu negu, nakon čega je premeštena na Institut za neonatologiju - seća se prof. dr Rakić i dodaje da je to najmanja beba ikad rođena i preživela kod nas.
U Institutu za neonatologiju su je spremno dočekali, kako navodi dr Katarina Lazić iz te ustanove. Tu je, kako dodaje, ona boravila 4,5 meseca, a kući je otpuštena kada je dostigla težinu od 1.875 grama.
- Kod nas je bila primljena na Odeljenje intenzivne nege. Njeno stanje zahtevalo je primenu mehaničke ventilacije, odnosno disla je pomoću respiratora jer su joj pluća bila nezrela. Hranu je dobijala putem takozvane nazogastrične sonde jer nije imala razvijen refleks sisanja. Postepeno smo uspeli da stabilizujemo njeno kliničko stanje. Posle dve nedelje beba je samostalno disala. Uspostavljena je i ishrana i više nije primala infuziju - navodi dr Lazić i dodaje da je kasnije mala devojčica prebačena na Odeljenje poluintenzivne nege.
- Tokom hospitalizacije kod nas u Institutu uporedo sa lečenjem sprovodili smo i mere prevencije, ranog skrininga i blagovremene dijagnostike, primenjivan je koncept porodično orijentisane nege i metoda individualizovane razvojne nege "kontakt koža na kožu" - kaže ona.
Prema rečima dr Lazić, devojčicino zdravstveno stanje, iako je otpuštena kući, i dalje prate na redonim kontrolama.
Kurir.rs/Blic
