Milena Dapčević, nekadašnja zvezda socijalističkog filma i supruga proslavljenog partizanskog generala Peka Dapčevića preminula je juče u Beogradu u 88. godini.
Njenu karijeru je obeležio film "Ankina vremena", snimiljen 1954. godine, a savremenici su je opisivali kao „lepu ženu, jednu od onih lepih žena koja i pojavom i glasom kao da sugeriše da postoji samo njena tajna, nešto što samo ona zna i što nikad neće reći“.
Između 1951. i 1982. godine s velikim uspehom glumila je u filmovima i TV serijama, a najmlađa generacija gledalaca pamtiće je po ulozi Doktorke u filmu "Boško Buha".
Život Milene Dapčević bio je obeležen umetnošću, ali i ljubavlju sa Pekom Dapčevićem, koji joj je doneo potomstvo i brojne trenutke sreće, ali zbog koga je početkom 50-tih godina prošla kroz strašnu osudu okoline, koja nije mogla da podnese da se proslavljeni partizanski vojskovođa i zavodnik oženi devojkom mlađom 17 godina.
Peko Dapčević je posle rata imao čin general-pukovnika JNA i bio je na položaju načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije. Kao takav, i još visok i lep, važio je za jednog od najpoželjnijih neženja u Beogradu,a od njega se, posle brojnih ljubavnih avantura očekivalo da se oženi drugaricom iz rata, a ne nekom tamo provincijskom glumicom.
Zanimanje kurva
U leto 1952. godine Peko Dapčević letovao je u jednom dubrovačkom hotelu samo za visoke komunističke funkcionere, a ispred hotela je sniman film „Svi na more“, s lepom i mladom Milenom Vrsajkov u glavnoj ulozi. Među njima se rodila ljubav, a zatim su se i venčali.
Taj brak, međutim, naišao je na oštru osudu supruga drugih rukovodilaca. Odbacili su je kao strano telo jer je bila bez ratnih i revolucionarnih zasluga. Verovatno su se i same osećale ugroženim, uplašene da ih muževi ne zamene mlađima. Peko Dapčević je tokom rata bio u ljubavi sa Stanom Tomašević, prvom ženom koju je Tito postavio za partizanskog komesara. Odlikovala se hrabrošću, ali i izrazitom lepotom, pa je njena ratna fotografija koju je načinio jedan britanski fotograf obišla svet. Nazivali su je „Titovom manekenkom“. Ništa od toga joj, međutim, nije vredelo. Peko je izabrao ženu koja je imala 11 godina kad je počeo rat.
Anonimna pisma Mileni bila su otrovna, telefonski pozivi vulgarni, a bojkot legendarnog komandanta i njegove 17 godina mlađe supruge bio je toliko jak da su na dočeku Nove 1954. godine u Klubu književnika s bračnim parom Dapčević sedeli samo Milovan Đilas i njegova supruga. Đilas, Pekin ratni drug, osetio je potrebu da o tome napiše politički tekst. Već početkom januara 1954. pod naslovom „Anatomija jednog morala“, između ostalog, opisao je ponašanje „nekih visokih funkcionerki i supruga visokih funkcionera“ (Ivanji pominje žene Tita, Rankovića, Kardelja):
„Naročito su bile izvještene u surovosti one koje se nijesu mogle pohvaliti za svoju mladost vrlinama koje su tražile od drugih, od nevjeste. Jedna je rekla, imitirajući slabu literaturu: ‚Prosto osećam odvratni zadah razvrata ako sam s njom u istoj prostoriji.‘ A jedna druga, koja je proživjela mladost u onom vremenu kada se u Skoju oslobađanje od ‚buržoaskih‘ moralnih predrasuda djevičanstva i vjernosti smatralo prvim znakom ženske emancipacije, rekla je: ‚Više se ne zna ko su naše drugarice! Ne razlikuje se ko je kurva, a ko je drugarica.‘ A jedna opet: ‚Njeno zanimanje je takvo da može biti samo kurva‘...“
Obračun s Đilasom
A 16. i 17. januara - nešto više od dve nedelje posle tog dočeka Nove godine - počeo je politički obračun s Đilasom, koji će ga, u finalu, odvesti na robiju.
Pekin položaj bio je složen: njegov voljeni, mlađi brat, pukovnik Vlado Dapčević, načelnik Uprave za agitaciju i propagandu JNA, 1948. izjasnio se za Staljina, a 1950. pokušao je da pobegne iz zemlje i bio osuđen na dvadeset godine robije. U obračunu s Đilsom je ćutao - nije mogao protiv njega, ali ni protiv onog što je Tito odlučio.
Posle skandala zbog Đilasa i „Anatomije jednog morala“, Tito ga je smenio s mesta načelnika Generalštaba JNA i poslao za ambasadora u Grčkoj. Umro je 1999. godine. Milena je ostala uz njega do kraja.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
