EVO ŠTA SU URADILI JAVNI IZVRŠITELJI ZA 6 GODINA: Rešili oko 1,5 milion predmeta, a samo u prošloj godini prodato 3.736 dužničkih stanova

U nešto više od šest godina rada javnih izvršitelja u Srbiji postupano je u 2,8 miliona predmeta, a rešeno je više od polovine, saopštila je danas Komora javnih izvršitelja.

"Izvršenje se najčešće sprovodilo prenosom novčanih potraživanja, prenosom zarade, sredstava na računu banke, prodajem finansijskih instrumenata izvršnog dužnika i udela u privrednim društvima, što je bilo 77 odsto ukupno sprovedenih postupaka o izvršenju", rekla je na konferenciji za novinare predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksandra Trešnjev.

Ona je dodala da se izvršenje u 21 odsto slučajeva sprovodilo prodajom pokretne imovine, dok je prodajom nekretnina završen jedan procenat izvršenja, pa je tako u 2017. godini bilo 3.736 prodaja nepokretnosti.

"Još manji procenat su postupci u kojima je došlo do prinudnog iseljavanja izvršnih dužnika iz nepokretnosti, iako takvi slučajevi poslednjih meseci dobijaju veliku pažnju u medija", rekla je Trešnjev.

Ona je navela da javni izvršitelj nema nikakvo ovlaščenja da preispituje sudsku odluku, već je u obavezi da je izvrši.

"Sudski izvršitelj ne naplaćuje potraživanje za sebe, već to čini za pravosudni sistem Srbije, kako bi naplatio potraživanje poveriocu koje je priznato po zakonu i sudskoj odluci", kazala je Trešnjev.

Kako je dodala, postupak sprovodjenja izvršenja je tehničkog karaktera i nije izvorno deo sudske nadležnosti, jer su u njemu više ne odlučuje o postojanju prava, odnosno da li neko pravo pripada izvršnom poveriocu ili dužniku, jer je o tome odlučeno u parničnom postupku.

"Niko od nas nema diskreciono ovlašćenje da odlučuje da li je neki izvršni dužnik u lošijoj ili boljoj materijalnoj situaciji, to je obaveza drugih državnih organa", navela je Teršnjev i dodala kako istraživanja pokazuju da se postupak prinudnog izvršenja pokreće u pet odsto slučajeva.

Ona je kazala da profesija javnih izvršitelja postoji u frankofonim zemljama od 1813. godine, a da je sistem privatnog izvršenja od 90-ih godina 20. veka uveden i u veliki broj zemalja regiona, odnosno Evrope, jer se pokazao kao efikasan sistem za izvršenje sudskih odluka.

Trešnjev je reka da rad javnih izvršitelja u Srbiji kontroliše Ministarstvo pravde, redovni sudovi, kao i Komora javnih izvršitelja.

"U poslednje tri godine Ministarstvu pravde je podneto 1.664 pritužbe na rad izvršitelja, a Komori 1.929 pritužbi, što je u odnosu na ukupan broj predmeta 0,12 odsto", rekla je Trešnjev, navodeći da je broj nepravilnosti još manji.

Ona je navela da je od 78 predloga za utvrdjivanje disciplinske odgovornosti izrečeno 36 opomene, 20 novčanih kazni, pet trajnih zabrana obavljanja delatbosti, tri privremene zabrane obavljanja delatbosti i 12 oslobadjajućih odluka.

Predsednik Izvršnog odbora Komore javnih i izvršitelja Miodrag Grujović kazao je da je Komora uputila niz inicijativa Ministarstvu pravde za izmenu Zakona o izvršenju i obezbedjenju i da su u maju ove godine formirane radne grupe koje se bave tom temom.

Prema njegovim rečima, Komora je u novembru završila rad na tom dokumentu u kome se navodi da bi trebalo izmeniti 156 članova, a kao tri glavne promene koje se traže naveo je ravnomernu raspodelu predmeta na sve izvršitelje, elektronsku aukciju i izmenu sistema naplate troškova postupka.

Grujović je kazao da trenutni sistem izvršenja ne opterećuje budžet, jer je postupak izvršenja putem javnih izvršitelja besplatan za državu i doprinosi punjenju bužeta kroz naplatu PDV-a i naplate poreza na dobit, a svi troškovi koji nastaju u postupcima tiču se poverioca i dužnika.

Komora je saopštila da je pre stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbedjenju, prosečno vreme za naplatu potraživanja bilo 635 dana, dok je danas 95 dana.

(Kurir.rs/Beta/Foto ilustracija: Aleksandar Jovanović)