Nisu malog Vasilija Nikolića (4) iz Lapljeg Sela kraj Gračanice izlečili samo doktori iz Italije, Niša i Beograda. Vasilija je izlečila ljubav čitave Srbije! I ljubav njegove mame Ivane i tate Nebojše, sestrica Simonide i Marije, i briga i patnja, i suze i molitve, i radost koja je došla na kraju!
- I sam bog ga je spasao... I ljubav - kaže Vasov otac Nebojša.
Bio sam ponovo u domu Nikolića u Lapljem Selu i gledao Vasovog dedu kako plače od radosti, i Vasovog oca Nebojšu kako se zaklanja za kuću da ljudi ne vide kako mu suze idu niz obraze. Sramota ga, a plače mu se svaki dan, kad god se bogu pomoli i zahvali što mu je Vasa spasao i kad god se seti dobrih ljudi iz Srbije i Italije.
- Uh, kako je ta noć bila teška, i kako se posle te noći u svima nama rodila velika nada - priseća se Nebojša februarske noći u Lapljem Selu, kad je stao pred predsednika Srbije da ga moli za pomoć, da Srbija da 150.000 evra preko potrebnih za Vasovo lečenje u Italiji:
- Suze su me gušile, ali morao sam da budem hrabar. Molio sam za svoje dete, za sve nas u porodici i znao sam odmah da će mi pomoći. Kad mi je kroz nekoliko minuta Vučić rekao da će sve biti u redu, da će novac stići, da moj Vaso ide u Italiju na lečenje, ne znam više, ne sećam se jesam li se kao čovek zahvalio. Znam samo da sam istrčao iz one sale u kojoj je predsednik Vučić pričao sa Srbima iz kosmetskih enklava, da sam trčao kući da javim za pomoć, a kad sam stigao, oni su već znali, gledali su prenos na televiziji.
Posle sastanka u Lapljem Selu, kako je obećano, tako je i bilo. Ubrzo su Nebojša i Vasilije avionom kompanije „Pink“ krenuli za Italiju, na put na kom se ne zna da li je bilo više nade ili neizvesnosti.
Osam meseci kasnije, iz Italije je u Laplje Selo stigla vest - mali Vasilije je izlečen.
- Koliko je sreće bilo kad smo iz Italije stigli kući... Vaso se samo smejao, kao nikad u životu, Simonida i Marija nisu znale koga će pre i koga će više da izgrle, Vasa, Ivanu ili mene. Koliko je suza bilo, koliko su nas se ćerkice bile poželele... Setio sam se u tim trenucima kako je Vasilije svake noći pred spavanje ljubio slike svojih sestrica - priča Nebojša.
U radosti, na okupu, kao porodica najzad zajedno, zahvalni bogu, dobrim ljudima, svojoj Srbiji, Nikolići čekaju Božić:
- Velikom bogu pre svega hvala što nas je spasao, što nam je Vasa sačuvao, a onda i svim dobrim ljudima. Njihova je ljubav i vera spasla našeg sina. Srđanu Popoviću, predsedniku opštine Gračanica, u znak zahvalnosti poklonio sam ikonu Svetog Nikole. Spremio sam poklon i za predsednika Srbije, nadam se da će biti prilike da mu ga uručim - kaže Nebojša.
A mali Vasilije, koji se pred nepoznatim gostima začas rasplače i pobegne pod sto, sada ima jednu veliku želju, avionom je već leteo. Sada želi da jednog dana poleti i helikopterom!
Teška dijagnoza TRANSPLANTACIJA KOŠTANE SRŽIMali Vasilije razboleo se septembra 2016. godine, kad je iznenada dobio visoku temperaturu. Doktori u Nišu dijagnostikovali su mu retko autoimuno oboljenje hemofagocitnu limfocitozu. Na osnovu te dijagnoze, jedina nada koja se pojavila bila je transplantacija koštane srži na klinici u Italiji.
- Rekli su nam da će to koštati 150.000 evra, u kući smo počeli da pravimo plan šta sve da prodamo, krenule su akcije sakupljanja pomoći, ali nije lako sakupiti toliko novac. Među prvima javio se Srđan Popović, predsednik opštine Gračanica, Miloš Stević, javili su se ljudi iz Kancelarije za KiM... - priča Nebojša.
Pričešće u ruskoj crkvi SVETA VODICA I NAFORATokom meseci koje je proveo u Italiji, Vasilije se svake nedelje pričešćivao u ruskoj Crkvi Svetog Vasilija Velikog u Bolonji. Zbog teške terapije, Vaso je neko vreme bio izgubio apetit pa je samo jeo naforu i pio svetu vodicu...
(Kurir.rs/Zoran Šaponjić /Foto: Privatna Arhiva)
