Božić je najradosniji hrišćanski praznik i svi koji ga proslavljaju su tog dana okruženi porodicom i prijateljima. Ovaj praznik proslavljaju i štićenice jedne sigurne kuće u Beogradu, koje se trude da tog dana, barem nakratko, zaborave batine i torturu svojih muževa od kojih su se sklonile u ovu ustanovu.
Jedna od štićenica koju smo posetili u sigurnoj kući kaže za Kurir da je sebi i svojoj deci za praznik poželela radost i sreću.
Preseo joj prošli Božić
- Sećam se da sam prošle godine za Božić dobila ne tako lep poklon, pošto se na vratima moje kuće pojavila devojka i saopštila mi da je ona buduća supruga mog muža. To mi je bio poklon od supruga za praznik. Zbog toga ove godine imam samo jednu želju - da se više nikada ne vratim kod tog nasilnika - kaže ova napaćena žena.
Ona kaže da sada konačno uživa u prazničnoj atmosferi sa svojom dečicom, ali i s drugim ženama koje su prošle pakao kao i ona.
- Bićemo ovde svi zajedno, kao velika i složna porodica. Ovde vlada prava euforija i s mnogo ljubavi i radosti smo pripremili sve za svečanost. Deca su se potrudila i zajedno sa učiteljicama i sa nama napravila ukrase i lampione za jelku. Srce mi je puno kad vidim da je moje dete, koje se ranije budilo u strahu, sada nasmejano - kaže sagovornica.
Ova hrabra žena, koja je jedna od 20 štićenica ove sigurne kuće, smogla je snage i ispričala zbog čega se našla u njoj.
- Deset godina sam trpela torturu od supruga. Kada ste zaljubljeni, sve vam deluje idilično, ne vidite nečije mane i mislite da živite u bajci. Poverujete da ste pronašli čoveka za ceo život i ne znate kada se nađete u paklu zlostavljanja svake vrste. Muž je počeo da me tuče pre pet godina, kada se rodila naša ćerka - priča naša sagovornica dok u rukama drži sina starog svega trinaest dana, pošto je od nasilnog muža otišla dok je bila u drugom stanju.
Šutirao je i sekao nožem
- Imala sam blizanačku trudnoću, ali sam od batina izgubila jednu bebu, a imam i stariju ćerku. Ovde smo došli kada je suprug gurnuo našu ćerku na stakleni sto. Ona je tada posekla glavu, a on je u Centru za socijalni rad ispričao da je vozila rolere po sobi i pala. Tada sam shvatila da moram da odem, jer ne mogu više da gledam kako nas bije - kaže sagovornica.
- Konačno imamo mir. Kod kuće sam svakodnevno dobijala batine. Imala sam masnice ispod oka, po nogama, po vratu. Šutirao me je i sekao nožem po licu, preteći da će da me zakolje. Na ulicu nisam smela da izlazim bez pitanja, a s porodicom nisam imala kontakt - prisetila se štićenica. Ona kaže da ne zna da li je njem muž uhapšen ili osuđen.
Kao u kućnom pritvoru NISAM SMELA DA SE ZAPOSLIMSvoj život sa suprugom koji ju je tolike godine maltretirao štićenica sigurne kuće naziva kućnim pritvorom.
- Sećam se kako sam kroz prozor gledala druge žene koje normalno idu ulicom, piju kafu s prijateljima, šetaju s porodicom, a ja to nisam smela. Morala sam da sedim kod kuće i radim ono što moj muž želi. Za njega je žena samo domaćica i iako sam obrazovanija od njega, nisam smela nigde da radim - kaže ova Beograđanka.
(Kurir.rs/Jelena Ivić /Foto: Ana Paunković)
NE PROPUSTITE
