U Srbiji trenutno više od 30 inostranih kompanija vrši geološka istraživanja metaličnih mineralnih sirovina, pre svega bakra, olova, cinka, zlata i srebra i eksploataciju ovih i drugih ruda, a u državnu kasu se godišnje od naknade za korišćenje zemljišta, rudnih taksa i poreza u proseku slije preko pet milijardi dinara, odnosno 43 miliona evra.
Kompanije su mahom iz Kanade, Australije, SAD, Rusije, Kine i EU, a pored metala istražuju i nemetalične sirovine kao što su krečnjak, dolomit, laporac i glina. U Srbiji se najviše eksploatišu ugalj, nafta, gas, bakar, olovo, cink i zlato s pratećim elementima, ali i nemetali i sirovine potrebne za dobijanje građevinskih materijala.
- Da bi neko preduzeće moglo da vrši geološka istraživanja, najpre mora da dobije odobrenje od resornog ministarstva, a prvi uslov za to je da prostor za koji je zainteresovano bude slobodan - objašnjava profesor Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu energetike i rudarstva.
- Potrebno je da se dostavi projekat istraživanja, koji mora biti urađen u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ali i u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima i koncipiran u skladu s pravilima struke. Nakon dobijanja odobrenja nosilac odobrenja plaća naknadu za geološka istraživanja po kvadratnom kilometru za svaku godinu istraživanja - kaže Deđanski za Kurir.
Naknada za korišćenje mineralnih sirovina je različita, kreće se u rasponu od jedan do sedam odsto od ostvarenog prihoda. - Sredstva od naknade prema zakonu se raspoređuju tako što 60 odsto ide u budžet, a 40 odsto ide lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. Okvirno država ostvari profit od pet milijardi dinara od toga - kaže Deđanski.
Kineska kompanija "Ciđing majning" je nakon strateškog partnerstva s RTB Bor nedavno kupila i kanadsku kompaniju "Nevsun", koja sprovodi istraživanje u nalazištu bakra i zlata "Čukaru peki" u Boru. Kanadska firma "Erin venčers" pronašla je nekoliko napuštenih rudnika uglja i ogromne rezerve rude bora kod Baljevca na Ibru, a kompanija "Rio tinto" objavila je da planira da otvori tri rudnika u Srbiji. Oni su, zajedno s Vladom, zaduženi za projekat "Jadar", koji se tiče se jadarita, novootkrivenog minerala velike vrednosti, u blizini Loznice. U Srbiji trenutno istražuju i velike rudarske kompanije "Friport-Makmoran eksplorejšn", "Dandi prešes metals" i drugi koji vrše geološka istraživanja, i to uglavnom bakra, zlata i pratećih metala.
BROJKE
- 60 odsto naknade za korišćenje mineralnih sirovina ide u budžet
- 40 odsto naknade za korišćenje mineralnih sirovina ide lokalnoj samoupravi
Ljubinko Savić Istraživanja zahtevaju velika ulaganja
Ekonomista Ljubinko Savić objašnjava za Kurir da Srbija nema novca za geološka istraživanja zemljišta koja zahtevaju velika ulaganja, troškove i umeju dugo da traju, pa to rade velike, proverene strane kompanije. - Rude su strateška sirovina za državu, a zemljište se uzima u koncesiju, čije trajanje je različito. Istraživanje i eksploatacija zemljišta je vrlo dug, skup i složen proces i dok ne počne da se ruda iskopava i prodaje, često prođe po deset godina. U prvoj fazi istraživanja državi se plaća naknada za korišćenje istražnog prostora i podataka našeg Geološkog zavoda. Kasnije, po ostvarenoj ekonomskoj dobiti, državi se plaća rudna renta. U Srbiji se najviše eksploatišu bakar i zlato, a rente se kreću od tri odsto pa nagore - objašnjava Savić za Kurir.
Neke od najvećih kompanija koje vrše istraživanja u Srbiji
"Rio tinto" (Anglo-australijska mulitinacionalna kompanija) - istražuje litijum i bor, ali i jadarit u okolini Loznice, ležišta bakra i zlata u okolini Majdanpeka
"Friport-Makmoran eksplorejšn" (multinacionalna kompanija) - bakar, u okolini Bora radi na geološkoistraživačkom projektu "Čukaru peki", poseduje 40 odsto ovog ležišta
"Nevsun" (Kanada, preuzeo ga kineski "Ciđing") - eksploatacija bakra i zlata u okolini Bora
"Dandi prešes metals" (Kanada) - preuzeli našu kompaniju "Avala risorsiz", istraživanje zlata na projektima Lenovac, Tulare i Timok
"Erin venčers" (Kanada) - pronašli nekoliko napuštenih rudnika uglja kod Baljevca na Ibru i rezerve rude bora
"Rajden risorsiz" (Australija) - istraživanje ležišta bakra i zlata u okolini Majdanpeka
(Kurir.rs/Jelena Pronić)
