Sećanje na žrtve holokausta je naša moralna dužnost, a obrazovanje sadašnjih i budućih naraštaja o značaju i nepovredivosti ljudskih prava - zajednička odgovornost, izjavio je danas zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom sutrašnjeg Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta.
On je, u saopštenju, ukazao da strahote iz Drugog svetskog rata i holokaust svedoče o sistematskim i masovnim ubistvima ljudi, koji su počeli pojedinačnim i izolovanim slučajevima kršenja ljudskih prava.
"Ksenofobija i netolerancija, u društvu opterećenom istorijskim podelama, bili su pogodno tlo za stvaranje mržnje, a onda i nastanak masovnih logora smrti, među kojima je stradalo više od šest miliona Jevreja. Od 1941. do 1945. godine nad njima je sistematski vršen genocid, kao deo šire inicijative progona, deportacija i ubistava i drugih naroda u Evropi. Među onima, predviđenim za 'konačno rešenje' sem Jevreja, bili su i Romi, Srbi i drugi slovenski narodi koje su nacisti smatrali nepoželjnim ili nižim rasama", naglasio ja Pašalić.
On je poručio da je obaveza demokratske države da se suprostavi svakom obliku diskriminacije prema etničkim grupama i drugim manjinskim zajednicama, uključujući i nedvosmislenu osudu raspirivanja nacionalne, verske i rasne mržnje, i pozvao sve građane da se u takvim slučajevima obrate Zaštitniku građana.
Generalna skupština UN se, odlučujući o Međunarodnom danu sećanja na žrtve holokausta, opredelila za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi Aušvic-Birkenau. Na taj način UN skreću pažnju na potrebu zaštite ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, ali i na stalno prisutnu opasnost od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.
(Kurir.rs/Tanjug Foto: Beta/Miloš Miškov)
NE PROPUSTITE
