Slađana J. zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke, jedna je od porodilja sa najvećim primanjima u iznosu od čak 970 hiljada dinara mesečno, iako zakonski može samo da prima 250 hiljada dinara mesečno
Iako zakonski maksimum za trudnice iznosi 250.000 dinara, aneks ugovora je omogućio da se zaposlenoj isplaćuje dodatnih 720.000. S obzirom na to da je država većinski vlasnik Komercijalne banke, proizilazi da se dodatnih 720.000 isplaćuje takođe iz budžeta.
Naime, Slađana J. je iskoristila pravo na odsustvo radi nege deteta, u skladu sa odredbama Zakona o radu, odnosno trudničko, porodiljsko, pa odsustvo radi nege deteta.
Slađana J. je od strane Upravnog odbora, tačnije od predsednika Upravnog odbora Mile Milošević Korugić dobila da potpiše aneks ugovora o radu kojim je sprovedena odluka da dobija “novčano primanje” preko zakonskog minimuma. To novčano primanje aneksom nije precizirano, ali se ispostavilo da iznosi 720 hiljada mesečno.
Dakle, Slađana J. pored zakonskog minimuma za trudnice i porodilje od 250 hiljada dinara odnosno iznos od 5 prosečnih zarada na nivou Republike Srbije, prima u tom periodu od Komercijalne banke još 720 hiljada dinara, što ukupno iznosi 970 hiljada. Slađana J. je bez obzira što zakon propisuje dugačije ovim ostvarila pravo da prima punu zaradu, odnosno kako je aneksom to definisano “novčano primanje”, a da na osnovu nadoknade zarade za porodiljsko odsustvo prima refundaciju od države.
Dakle, država je Komercijalnoj banci refundirala iznos od 250 hiljada dinara, a Komercijalna banka je Slađani J. pored tih 250 hiljada dinara, isplaćivala tzv. “novčana primanja” u iznosu od 720 hiljada dinara.
Nakon što je sindikat zaposlenih Komercijalne banke uputio dopis o toj situaciji Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izvršena je vanredna inspekcija koja je sprovedena bez prethodnog obaveštenja rukovodstva Komercijalne banke.
Na osnovu stanja koje je inspekcija utvrdila u Komercijalnoj banci, a po pitanju Slađane J. konstatovano je da je poslodavac u ovom slučaju Komercijalna banka, imala samo sa Slađana J. zaključen takav ugovor iako je u trenutku inspekcije na trudničkom i pododiljskom bilo još 74 zaposlene u toj banci. Na taj način, je prema konstantaciji inspektora, Komercijalna banka Slađanu J. stavila u povoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene, pa su svih ostalih 74 zaposlenih imale pravo na žalbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
Dakle, Komercijalna banka na ovaj način diskriminisala je 74 zaposlenih trudnica i porodilja, a Slađani J. dala privilegiju.
Što se tiče Aneksa ugovora koji je Slađana J. sklopila, inspekcija je utvrdila da kontrolu isplate predviđene Aneksom može izvršiti Narodna banka Srbije koja i vrši kontrolu nad radom banaka, a da su u cilju ispitivanja činjenica u slučaju Slađane J. postojali elementi zloupotrebe službenog položaja.
Zvanični odgovori Komercijalne banke i Slađane J. na pitanja novinara do objavljivanja ovog teksta nisu dobijeni.
(Kurir.rs/Srbija Danas)
NE PROPUSTITE
