Sukob u jevrejskoj zajednici počeo je kada je uvedena netransparentnost u trošenju novca, kazao je glavni rabin Isak Asijel, za šta je optužio predsednika Jevrejske opštine Beograd Danila Medića. Medić opet, optužuje Savez jevrejskih opština da je budžetska sredstva ulagao u investicione fondove, a da nije isplaćivao naknade preživelim Holokausta.
Srbija se donošenjem Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtavama Holokausta obavezala da u narednih 25 godina isplati gotovo 25 miliona evra. U Savezu jevrejskih opština i Jevrejskoj opštini Beograd međusobno se optužuju za nenamensko trošenje novca, a jedni drugima osporavaju i legitimitet i podnose krivične prijave. Za to vreme, na mestu takozvanih "Topovskih šupa", delu kompleksa "Starog sajmišta", mestu stradanja hiljada Jevreja, Roma i Srba, predviđena je izgradnja šoping mola.
"Mi kao članovi jevrejske zajednice imamo duboku moralnu obavezu da trošenje ovog novca bude transparentno. Kada se uvodi netransparentnost u taj postupak, nastaje problem u zajednici", kaže rabin Isak Asijel.
Podele u jevrejskoj zajednici, dve struje se bore za čelna mesta u savezu On je optužio Medića da je smenio nadzorni odbor koji je trebalo da kontroliše trošenje tih sredstava i to je, kako kaže, bilo logičan put kojim je zajednica uvučena u politiku netransparentnosti.
"Sledeće, sve odluke o zapošljavanju ljudi su donošene bez konsultacija, i na kraju, kao i priča o Topovskim šupama, gde je Medić potpisao dokument da se oba objekta mogu srušiti ili premestiti", kazao je Asijel, dodajući da je suština u "netransparentnosti".
Danilo Medić kaže da je Asijel izrekao potpune neistine i da je "revizijom odbora za nadzor utvrđeno šta je činjeno s budžetskim novcem".
"Takođe je utvrđeno da je Savez jevrejskih opština ulagao novac u investicione fondove, a nije uplaćivao sredstva preživelima Holokausta", kazao je Medić.
Asijel je negirao te navode, rekavši da su svi zaostaci iz 2017. godine isplaćeni tokom 2018-te.
Na pitanje zašto su angažovane privatne revizorskse kuće za nadzor, Medić je rekao: "Nismo mi na svoju ruku, nego je odbor za nadzor ispred Vlade Srbije angažovao revizorske kuće koje su izvršile nadzor".
Ko su legitimno izabrani predstavnici?
Dve struje u jevrejskoj zajednici Srbije bore se i za funkcije predsednika Saveza jevrejskih opština i predsednika Jevrejske opštine Beograd. Obe tvrde da su njihovi predstavnici jedino legalno izabrani. Pojedini predstavnici jevrejske zajednici tvrde da je iza svega borba za kontrolu nad novcem koji jevrejska zajednica dobija iz budžeta i koji prihoduje od restitucijom vraćene imovine.
"Danilo Medić nije predsednik Jevrejske opštine Beograd (JOB). Medić je organizovao nazovi skupštinu i pozvao goste koje je predstavio kao delegate, i na osnovu toga nazvana je skupštinom, a to je bio skup. To nije vanredna izborna skupština, što naš status ne poznaje", kazao je Asijel.
On naglašava da je savez podneo tužbu zbog falsifikovanja pečata i taj postupak je, kaže, još uvek u toku.
Asijel kaže i da je Medić, s druge strane, želeći da spreči održavanje skupštine "drugog tabora", zabranio članovima jevrejske zajednice da se okupe, iznajmio privatno obezbeđenje i zaključao sinagogu, tako da su oni održali skupštinu u jednom hotelu.
Medić navodi da je netačno da statut ne dozvoljava vanrednu skupštinu, naglašavajući da tri jevrejske opštine imaju pravo da zakažu sednicu, a to su bile opštine Zemun, Beograd i Priština.
"Asijel i Sabadoš su pokušali da iz saveza isključe opštinu Priština", kazao je Medić.
Asijel kaže da je to još jedna u nizu laži.
Medić je rekao i da su za 3. mart zakazani izboru u JOB-u, i da će tada biti izabrano novo rukovodstvo.
Na pitanje da li se u celu priču umešala politika i da li je istina da je Medić "prijatelj iz studentskih dana sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem", Medić kaže da je to "pokušaj bacanje prašine u oči". Dodaje i da dugo godina poznaje Vesića, ali da nisu prijatelji iz studentskih dana.
"To je sve samo pokušaj bacanja prašine, jer kada smo pokrenuli pitanje vraćanja para iz investicionih fondova i da se poštuje zakon, počele su priče o politici. Mi imamo jako dobru saradnju s Gradom Beogradom, grad nam je omogućio proširenje jevrejskog groblja na još 29 ari, ali se mi nikada u politiku nismo petljali", kazao je Medić.
Prema njegovim rečima, u jevrejskoj zajednici su pristalice i "levog i desnog političkog spektra", ali sva pitanja o kojima se vodi razgovori i na koja se reaguje, kaže, tiču se isključivo antisemitizma, Jasenovca, Dimitrija Ljotića.
"JOB se ne petlja u politiku, oglašavamo se samo kada se nešto tiče zajednice", kaže Medić.
Asijel međutim, kaže da je upravo Medić podneo članstvu inicijativu za promenu Statusa JOB-a gde kandidat za predsednika može da bude i član političke partije.
"To ruši ovu tezu da se JOB ne bavi politikom. Medić deluje kao da je zaposlen u Gradu Beogradu, a ne da je predsednik Jevrejske opštine Beograd". kaže Asijel.
Medić navodi da taj podatak nije tačan, a Asijel kaže da postoji 700 mejlova koji su upućeni članovima zajednice, koji mogu to da potvrde.
"Neće biti izmena statuta na skupštini sada. Sada je 3. marta vanredna izborna skupština i biraju se novi članovi JOB. Nisam učestvovao u tim predlozima izmene Statuta. Radna grupa je to uradila i dala predlog izmene statuta. Ostavljeno je svim članovi da mogu da daju pismeno predloge, da li je to u redu ili nije, ostavljena je imejl adresa", kazao je Medić.
Slučaj Topovske šupe
Jedna od tački sporenja dve struje u jevrejskoj zajednici su i Topovske šupe. Na pitanje da li je savez stavio potpis na to da se dva objekta na tom mestu sruše, Asijel kaže da to savez nikada nije uradio, ali da jeste Medić.
"Nije to nikada uradio savez, takav dokument ne postoji. Dokument je potpisao Medić u ime saveza, bez našeg znanja. On nije imao pravo ni ovlašćenje da to potpisuje. I gospođi iz iz zavoda za zaštitu kulture je bilo sumnjivo....A onda je potpisao i izmeštanje objekta s Topovskih šupa", kazao je Asijel.
Medić, međutim, tvrdi, da je prvi potpis dao 23. oktobra 2016. godine potpredsednik saveza Jakov Salom.
"On je potpisao rušenje svih objekata i dao svoje obrazloženje zašto je to uradio. Na prezentaciji koje je vršila Delta krajem 2016. bilo je govora da li da se zadrži zidić unutar ili van šoping mola. Svi članoci Izvršnog odbora saveza su učestvovali na toj prezentaciji. Tako je došlo do potpisa", rekao je Medić.
"Mi smo došli tek 15. oktobra 2017. da upravljamo Jevrejskom opštinom Beograd. Sabadoš je meni poslao dokument i tražio da damo svoju saglasnost u roku od tri dana. Moj odgovor je bio da smo zahtevali da je za tako važno pitanje potrebno više od tri dana....Posle toga, Sabadoš donosi odluku da predstavnici JOB-a vode pregovor sa nadležnim organima, u cilju podizanja spomen obeležja Topovske šupe...Dakle, ovlašćuje nas da vodimo razgovore s nadležnim institucijama, uključujući i zavod za spomenike", kazao je Medić.
Na pitanje šta će raditi s obzirom da u avgustu ističe zaštita nad tim objektom, Asijel kaže: "Moraćemo da obnovimo zaštitu da ne može da se zida dok se ne reše ova pitanja.
(Kurir.rs/N1)
NE PROPUSTITE
