Vreme u kojem živimo puno je stresa i napora, ljudi su uglavnom preopterećeni poslom, kreditima i drugim dešavanjima koja mogu ozbiljno da im naruše duševni mir i mentalno zdravlje. U prevodu, svi smo "načeti", a ne vodimo dovoljno računa o mentalnom zdravlju. Mnogi od nas odlazak kod psihijatra ili psihologa smatraju "nepotrebnim" i nečim što je sramota, pa često dolazimo u iskušenje da posegnemo za instant rešenjem psihičkih problema.
I kao naručeni tu su, samo na jedan telefonski poziv od nas, lajfkoučevi - životni treneri, koji navodno imaju čarobni štapić - upravo ono što nam je uvek trebalo da bismo se osećali bolje i preko noći postali "pobednici". Kakva je prava istina o lajfkoučevima, pitali smo stručnjaka Zoranu Filipović, specijalistu kliničke psihologije u klinici "Dr Laza Lazarević".
U poslednjih nekoliko godina zavladala je prava epidemija životnih trenera kako u svetu, tako i u Srbiji. Šta stoji iza toga? - Poslednjih godina kako kod nas, tako i u svetu, dominira instant kultura. Brzo se živi i postoji potreba za brzim rešenjima. Sa druge strane, ljudi su izloženi pritiscima savremenog društva, raznim neizvesnostima i nesigurnostima. Reakcija na takvo stanje stvari, uz postojanje bazične potrebe za kontrolom nad sopstvenim životom, iznedrila je različite profile instant terapeuta.
Koja je razlika između lajfkouča i psihologa ili psihijatra? - Bazična razlika jeste stručnost i profesionalizam. Psiholog ili psihijatar je edukovana osoba, sa završenim fakultetom i specijalizacijom. Iako se može pretpostaviti da je zajednička potreba lajfkoučeva i stručnjaka da se pomogne ljudima, sredstva i način primene su različiti. Lajfkouč nudi gotova, "recept" rešenja, dok psiholog ili psihijatar osobu sagledavaju uvažavajući celokupni razvojni kontekst. Suštinski, neprihvatljiv je paušalni pristup problemima duše i uma.
Može li lajfkouč da pomogne u svakom slučaju? - Da, ali je ta pomoć kratkotrajna. Moglo bi se reći da je lajfkouč vatrogasac koji može pomoći da se ugasi vatra i da donese trenutno rasterećenje, s obzirom na to da ljudi traže instant rešenja.
Šta neko ko pati od depresije može da očekuje od lajfkouča? - Ne znam. Verovatno mnogo smernica o tome kako i šta treba da uradi da bi zaboravio na tugu, potištenost i neraspoloženje. Smernice za: "ne misliti", "ne opterećivati se", "biti srećan, pozitivan", u kontekstu zloupotrebe načela pozitivne psihologije.
Šta lajfkoučing ima, a psihijatrija nema? Šta psihijatrija ima, a lajfkoučing nema? - Lajfkoučing ima neosnovanu samouverenost da mu je sve jasno i da ima "recept" za život druge osobe i "keca u rukavu". Psiholog ili psihijatar pristupaju istraživanju, uvažavaju da individualna priča ima genezu i nastoje da integrišu delove životne priče, ne da parcijalizuju. To sve podrazumeva praćenje, vreme i deljenje odgovornosti.
Zašto neki ljudi biraju da idu kod lajfkouča, a ne kod psihijatra? - Kao što smo već naveli, u pitanju je potreba za brzim i konkretnim rešenjima. Takođe, sam termin i koncept lajfkoučinga ne nosi stigmu, koju, nažalost, u našoj sredini još uvek ima odlazak kod psihijatara.
Kakvu obuku prolaze lajfkoučevi? - Specifičnost koučinga je orijentisanost na obučavanje u pojedinačnim veštinama potrebnim za bolji učinak (npr. veštine liderstva, upravljanja karijerom, komunikacije...). i da za njegove trenere nije potrebna nikakva licenca.
Susrećete li se u psihijatrijskoj praksi s ljudima koji su posećivali lajfkoučeve? Kakva su njihova iskustva? - Pretpostavljamo da su njihova iskustva instant rasterećenje, instant sreća i samopouzdanje, što je prijatna i trenutna reakcija na sveopštu nepredvidivost i odlaganje, ali je problem trajnost rezultata i nemogućnost primene tih rešenja u drugim situacijama.
Imate li poruku za lajfkoučeve? - Razmislite o stepenu odgovornosti koji preuzimate kad se bavite tuđim životom.
Imate li poruku za one koji se dvoume da li da idu kod medicinskog stručnjaka ili lajfkouča? - Birajte za sebe.
ISPOD RADARA RAD LAJFKOUČEVA NIJE ZAKONSKI REGULISAN Da li je aktivnost ovih "trenera za život" zakonski regulisana? Treba li da bude i kako, po vašem mišljenju. - Nije zakonski regulisana, a neophodno je. Stručnjaci bi trebalo da razmatraju najbolje načine za zakonsku regulativu psihoterapijske prakse.
(Kurir/Jelena Jovanović)
NE PROPUSTITE
